Zašto smo dobri samo kad dočekujemo Novu godinu, a već sutradan bude po starom? Odgovor je mnogo jednostavan

Uzbuđenje pred novogodišnje praznike, svakim danom postaje sve veće, a čini se da i veliki broj ljudi postaje bolji, humaniji, pažljiviji, dobronamerniji. Međutim, već sutradan, ti isti ljudi, vraćaju se svom svakodnevnom ljutitom, nekulturnom, samoživom ponašanju. A, prema psihologu, objašnjenje za taj fenomen, zapravo se krije u samoj fiziologiji ljudskog mozga.

Srbija je slavila Božić 25. decembra i više poštovala taj praznik nego Novu godinu. Onda se ta tradicija promenila, evo i zašto

Preporučujemo

Za radost koju osećamo pre novogodišnjih praznika, zaslužna je hemija, tačnije jedna supstanca koju naš mozak luči.

- Pred neki događaj, bilo kakav događaj koji nama unosi neku radost ili uzbuđenje, nivo dopamina i zadovoljstva raste. Kad se taj događaj desi, dopamin padne. Kad spremamo neki događaj, žurku, bilo šta drugo, mi smo tad uzbuđeni, i tad doživimo čitavu frku oko spremanja, radujemo se, a kod samog događaja se izduvamo, a i posle njega smo izduvani - započinje razgovor za Telegraf.rs, psiholog Aleksandar Šibul.

S obzirom na to da dopamin utiče na naš mozak tokom pripreme za doček Nove godine, pa osećamo sreću, onda imamo potrebu da se prema drugim ljudima ponašamo pažljivije, nežnije, onako kako bi trebalo da se ophodimo svakodnevno.

Foto: Tajug/Milutin Marković

-  Zato je to predpraznično raspoloženje uvek nerealno, kao kad se zaljubite u nekog, to je nerealna situacija. Poput zaljubljivanja, i očekivanje od nekog događaja stvara u našem mozgu mir, zadovoljstvo. Radujemo se nečemu i onda je takva i naša socijalna uloga, i onda smo super raspoloženi. Međutim, kad taj događaj prođe, onda se izduvamo, dopamin padne i onda smo baksuzi. To je čista fiziologija mozga - objašnjava Aleksandar.

Veliki broj ljudi raduje se Novoj godini, jer se nada da će sa njom doći i bolje vreme, iako znaju da za sreću treba borba, a ne nada.

Foto-ilustracija: Profimedia/Cultura RF

- Kad dođu praznici onda se ponašamo prema očekivanju većine. Većina se tada raduje, i onda i mi treba da se radujemo. To je jedno iracionalno vreme u kome modulišemo svoje ponašenje i raspoloženje prema trenutku. U tom trenutku treba da se radujemo nečemu, a kad biste pitali nekoga čemu se raduje, mislim da niko ne bi mogao da da odgovor. Mislim da su to samo mas događaji koji nemaju nikakve veze suštinski, sa čovekovom istinskom radošću, srećom i zadovoljstvom - kaže za Telegraf.rs, Šibul.

FENOMEN PROMENE RASPOLOŽENJA PRE I POSLE PRAZNIKA

Dok iščekujemo praznike, postajemo bolji ljudi, međutim već sutradan zaboravimo kako je bilo lepo dok smo se jedni drugima obraćali na kulturan, saosećajan način, i ne vratimo se na staro, već postanemo još oholiji. Ali, i za to je zaslužan dopamin.

- Postoji postpraznična depresija, jer nivo dopamina padne ispod normalnog nivoa. Imamo dve krajnosti, kad je nivo dopamina daleko iznad, to je pred praznike, i postpraznično kad je nivo dopamina ispod, i onda zato nastaje postpraznično neraspoloženje i depresija. Tako da zaista postoji taj fenomen promene raspoloženja pre i posle - priča Aleksandar.

Foto: Pixabay

Neraspoloženje nakon praznika može da potraje duže vreme.

- Može da traje nedelju, dve, može da traje, ako je depresija u pitanju i do mesec dana - zaključio je za Telegraf.rs, psiholog Aleksandar Šibul.

Doček Nove godine, pored toga što je često izvor dobre zabave, takođe može da nas nauči da nije teško biti ljubazan, fin, osećajan prema drugom ljudskom biću. Ako smo u stanju tako da se ponašamo na kraju jedne godine, sigurno da možemo i tokom ostalih 364 dana.

(I.Vlajković - i.vlajkovic@telegrf.rs)