Zašto i kome nije u interesu da i privatni lekari "otvaraju" pacijentima bolovanje?
Privatni lekari u Srbiji nemaju pravo da otvaraju bolovanje pacijentima, jer, kako tvrde u Ministarstvu zdravlja među privatnicima ne postoji interes da se integrišu u državni zdravstveni sistem iako zakonskih prepreka za to nema. Međutim, privatnici pričaju drugačijim tonom. Oni, naime, kažu da su oni i te kako zainteresovani da uđu u sistem državnog zdravstvenog osiguranja, ali da ne postoje podzakonska akta koja bi im to omogućila.
Evo kako ćete uskoro moći da se lečite o trošku države i kod privatnog lekara!
U Srbiji, sa sve stomatolozima, ima oko 4.500 privatnih zdravstvenih ustanova.
U Ministarstvu zdravlja Srbije objašnjavaju za Telegraf.rs da će oni moći da otvaraju bolovanje onda kada se integrišu u državni zdravstveni sistem.
- Privatni lekari će moći da utvrđuju privremenu sprečenost za rad osiguranika (“otvaraju bolovanje”) onda kada bude postojao interes privatnog lekara za integraciju u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja (finansiranje od strane RFZO-a, odnosno po cenama RFZO-a). Dakle, zakonskih prepreka za njihovo uključivanje nema, samo je pitanje njihovog interesa da se integrišu - kažu u Ministarstvu zdravlja.
U njemu ističu da važećim propisima nije privatnim lekarima ovo pravo onemogućeno, ali da je praksa pokazala da ne postoji interes privatnika da se uključe u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Naime, bolovanje može da otvori samo izabrani lekar.
- Ukoliko bi lekar u privatnoj praksi bio izabrani lekar, onda bi taj lekar po samom Zakonu imao status stručno-medicinskog organa RFZO-a, a to znači da bi njega kontrolisala služba Fonda zdravstva. Postoji mišljenje i da upravo ova činjenica utiče na rezervisan stav privatnih lekara po pitanju uključivanja u sistem obaveznog zdr.osiguranja. Ukoliko država finansira, onda mora i da kontroliše - kažu u ministarstvu i dodaju:
- Moramo naglasiti da je “otvaranje bolovanja” isključiva nadležnost izabranog lekara, a ukoliko privatnik to želi da bude mora da ispoštuje sve prethodno navedeno. Nemoguće je, dakle, da osigurano lice ode u bilo koju ordinaciju ili privatni dom zdravlja, a da mu tamo lekar, koji nema status izabranog lekara, a taj status stiče zaključivanjem ugovora sa RFZO-om “otvori bolovanje”, jer bolovanje po samom Zakonu o zdravstvenom osiguranju može da “otvori” samo izabrani lekar. U suprotnom, zloupotrebe bi bile ogromne.
Predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije profesor dr Višeslav Hadži Tanović, međutim, kaže da nije tačno da privatnici nisu zainteresovani, već da ne postoji zakonski okvir.
- Ta oblast se definiše Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ima sigurno privatnika koji neće hteti da uđu u sistem osiguranja ali je većina i te kako zainteresovana no mora da postoji određeni zakonski okvir. Nek nam pošalju taj zakon a verujem da bi to već bilo i javno ozvaničeno ako postoje uslovi, i da bi nam svima koji smo u Agenciji za privredne registre (APR) već poslali javni poziv za to - kaže prof. dr Hadži Tanović.
Prema njegovim rečima o ovoj temi se priča bar 20 godina, a ističe i da ovde nije samo reč o interesu pacijenata već i države.
- Na taj način se utiče na sivu zonu, pa bi sve moralo da ide preko računa a mi se za to zalažemo i spremni smo da pomognemo. Takođe, i za održavanje sistema državnog zdravstva bi bilo daleko povoljnije kada bi se ova dva sektora ujedinila. Država plaća uslugu a privatnici ulažu u skenere i druge aparate i na taj način relaksiraju državni budžet. Još pre više od 20 godina sam u jednom intervjuu rekao da ne treba da imamo jedno monopolsko osiguranje već dva ili tri, pa da pacijenti mogu da biraju paket. Tada sam rekao i da treba izjednačiti privatni i državni sektor i omogućiti pravo pacijentima da se leče bilo gde u Srbiji - ističe Hadži Tanović.
Osnivač i direktor privatne bolnice "Bel medic" dr Jasmina Knežević koja se za ovo, takođe, bori godinama, izričita je da su oni zainteresovani i za bolovanje a i da propisuju lekove koji idu na recept a preko Fonda.
- Ne postoje zakonske prepreke, ali su govorili da su neophodna podzakonska akta da bi se to realizovalo u praksi. Neka samo objave negde šta sve treba da uradimo da bi se to dogodilo, odnosno da možemo da konkurišemo - rekla je Kneževićeva.
(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)
Video: Igor Benčina o filmu "Volja sinovljeva"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Doktor
Mnogi lekari opšte prakse bi se odlučili na privatnu praksu, jer imaju znanje i veliki broj pacijenata koji im veruju i koji bi prešli kod njih samo kada bi ti lekari mogli da im propisuju lekove i otvaraju bolovanja. Time bi svi dobili. Država, pacijenti i sami lekari. Ali, glavni krivac je država jer ne stvara zakonske okvire za to a i oni zakonski okviri koji postoje su puni birokratskih prepreka i partijskih uslovljavanja. Zato, u ovom slučaju, krivac je država u tu treba tražiti rešenje problema.
Podelite komentar
Ljubo
Mala bara mnogo krokodila.
Podelite komentar
Mican
I kome sad verovati ko ovde laze,a ovako je u svim oblastima drustva jedni tvrde ovako drugi onako,eee zemljo srbijo nikad se ovde nece znati tacno sta i kako.
Podelite komentar