Umesto meda i dunjevače, kupujemo kukuruzni sirup i rakiju od repe: Domaći proizvođači nas varaju!

Rakija, vino i med su namirnice koje se najčešće lažiraju na srpskom tržištu, pokazuju podaci udruženja potrošača, ali i Ministarstva poljoprivrede.

Još jedan srpski brend: Begečani zaštitili svoju šargarepu

Preporučujemo

Dodavanje u med šećera ili glukozno-fruktoznog sirupa, koji se pravi od kukuruza, kao i proizvodnja rakija od sirovina koje nemaju nikakve veze sa onim što piše na etiketi, među najčešćim su prevarama, navode u Ministarstvu poljoprivrede.

Tako nesavesni proizvođači varaju potrošače koji misle da kupuju prirodni med, šljivovicu ili dunjevaču, a zapravo pazare kukuruzni sirup ili rakiju od repe i krompira. Time u nezavidan položaj dovode i proizvođače koji se pridržavaju propisa i stvaraju im nelojalnu konkurenciju.

- Poljoprivredna inspekcija nailazila je i na proizvođače rakija koji pod nazivom voćna rakija prodaju proizvode u koje dodaju i sirovinu koja nije poreklom iz voća - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Tako su nadležne inspekcije prošle godine utvrdile da od 32 ispitana uzorka rakije čak 19 ne zadovoljavaju kriterijume kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Prema podacima za 2017, zabeležena su tri proizvođača koji su proizvodili voćne rakije čije poreklo sirovine nije u potpunosti od voća.

Foto-ilustracija: Profimedia

- Neispravnost kvaliteta se skoro udvostručila, dok se poreklo alkohola koji nije iz voća uporno ne smanjuje uprkos tome što inspekcije sprovode edukaciju proizvođača i uprkos novim zakonskim rešenjima - kažu u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju da kvalitetne voćne rakije moraju biti odgovarajuće jačine, bistrine i prepoznatljive arome voća, a da dodavanje veštačkih aroma nije dozvoljeno.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da je šokantno što se u Srbiji, zemlji šljive, falsifikuje i šljivovica.

- To je poražavajuće. Imali smo ispitivanja prirodnih rakija gde je ustanovljeno da dunju ili kajsiju ima samo u tragovima, a poreklo alkohola je od krompira ili repe. Zato mora da bude uveden stalan sistemski nadzor i država mora da izdvoji više novca za ispitivanje kvaliteta namirnica - kaže Nikolić.

Kada se radi o kvalitetu vina, od 30 vrsta ispitivanih prošle godine, utvrđeno je da šest nije ispravno.

Zoran Nikolić kaže da se možda najadekvatniji komentar na ovu temu mogao čuti na jednom stručnom skupu o zaštiti geografskog porekla proizvoda, a to je da se "u Srbiji vino pravi i od grožđa".

Foto: pixabay.com

- Ova šala nam sve kazuje. Niko od nas ne može sa sigurnošću da kaže da li je ijedan proizvod zaista onakav kakav treba da bude. Nismo iznenađeni podacima da se u našoj zemlji najčešće mogu naći lažirano vino, rakija i med - ističe Nikolić.

On dodaje da Ministarstvo poljoprivrede bukvalno svakog meseca treba da radi analize kvaliteta proizvoda.

- I to direktno iz marketa, bez najave. Ako se to radi stalno, šalje se poruka proizvođačima da se ne mogu igrati sa potrošačima - zaključuje Nikolić.

Krivično delo

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je "lažiranje" hrane, odnosno njenog porekla, pojava koja je u svetu i EU poznata pod terminom "food fraud" (prevare u hrani).

- Lažiranje hrane ili prevare u hrani je definisano Zakonom o zaštiti potrošača kao nepoštena poslovna praksa i obmanjujuće poslovanje. S druge strane, Krivični zakon prepoznaje krivično delo prevare u koji svakako spadaju i dela iz prevara u hrani - naglašavaju u Ministarstvu.

(Telegraf.rs/Blic)