Danas je Sveti Nikola: Ovo nipošto nemojte danas da radite, ako želite da vam krsna slava prođe u zdravlju i veselju

Za Svetog Nikolu se kaže da polovina Srba slavi kao krsnu slavu, a druga polovina ide u goste. Sveti Nikola je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen crvenim slovom i zbog toga postoji verovanje da tog dana ne valja raditi nikakve kućne poslove, usisavati, prati veš, čistiti...

TAJNA SVETOG NIKOLE: Evo zašto ga jedni slave POSNO, a drugi - MRSNO! (FOTO)

Preporučujemo

Mnogi ne znaju, ali Sveti Nikola je postao zaštitnik mornara zato što je svoj imetak koristio za otkup zarobljenika. Postoji i verovanje da na Svetog Nikolu ne treba nikoga podsećati na dug niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik. Na taj dan treba odnositi poklone onima koji slave Svetog Nikolu. Međutim i svečari koji slave ne smeju svoje goste da puste kući praznih ruku, već im obavezno moraju dati darove pre nego što pođu.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda, a sigurno je jedna od slava koju slavi najveći broj Srba. Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane.

CRVENI PLAŠT I MITRA NA GLAVI

Dok je na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka, Nikola je umro 19. decembra 345. godine. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja na prenos njegovih moštiju u Bari.

Foto: Tanjug/AP

MALO TREBA DA SE UGOSTE PORODICA I PRIJATELJI

Jedan od mogućih razloga za veliku popularnost Svetog Nikole kod Srba je što pada u vreme posta, a za posan ručak se u kući uvek imalo. Brašno za hleb, kupus i krompir za ručak, kao i rakija, bili su dovoljni da se ugoste komšije, prijatelji i rodbina.

Još je jedan praktičan razlog za omiljenost Svetog Nikole je što je zimi jedino pogodno vreme za slavlja i okupljanja, jer nije bilo poljskih radova.

LEGENDA O DOBROČINSTVU

Neverovatna životna priča Svetog Nikole najuzbudljiviji je deo storije o jednom od najranijih svetitelja. U želji da ostane anoniman, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu.

Foto: flickr/stanley yuu, spc

Upravo iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Svetom Klausu, odnosno o Deda Mrazu koji bi uoči Božića deci ostavljao poklone u čarapi na ognjištu.

(Telegraf.rs)