Šumadinac na ulazu u dvorište postavio spomenik čukundedi koji je poginuo u Prvom srpsko-turskom ratu (FOTO)
Jer čovek mora da zna ko su mu bili preci i kada ovakve pretke ima mora da ih pominje i njima da se ponosi
Mirko Veljković iz sela Lužnice kod Kragujevca postavio je ispred kapije na ulazu u svoje domaćinstvo prastari kameni spomenik čukundedi Mijailu, koji je poginuo u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine. Za svake zadušnice Veljkovići pomenu imena svih predaka, sve od Veljka po kome nose prezime.
Crkvene usluge sve skuplje: Poskupelo svećenje vodice?
Zašto? Jer čovek mora da zna ko su mu bili preci i kada ovakve pretke ima mora da ih pominje i njima da se ponosi, kaže Mirko Veljković.
Njegov čukundeda Mijailo Veljković poginuo je u 24. godini života. Imao je četiri brata, Aleksija, Tanasija, Tomu i Romana. Njihov otac Veljko odlučio je da se četiri sina bave poljoprivredom, a Mijailo mora da se školuje i opismeni jer je jedan učen potreban familiji.
- Mijailo je školovan u obližnjim manastirima. Tako je i postao pisar u vojsci pred rat. Otišao je i nikada se nije vratio. Ne zna mu se grob. Selo mu je kameni spomenik podiglo u dvorištu crkve, pod zapisom (drvo) u dvorištu, pošto je umro neoženjen, pa neće imati decu i naslednike da mu izlaze na groblje i pominju ga.
- Na ovaj način njegova je porodica postala celo selo, a u vreme svake svetkovine znalo se, biće mu pomenuto ime. Taj spomenik, u dvorištu crkve bio je sve do tridesetih godina prošlog veka. U to vreme Veljkovići su postali viđeniji domaćini i Mijailu uspeli da podignu lepši spomenik, od mermera. Stari kameni je sklonjen, a porodica ga je odnela u svoje dvorište. Tu je proveo decenije - svedoči Mirko Veljković.
A onda je on pre oko 20 godina načinio postament ispred kapije i na njega postavio stari kameni čukundedin spomenik. Na bočnoj strani spomenika još se nazire pre jednog veka uklesana puška. S njom u rukama je mladi Mijailo dao život za otadžbinu. Na drugoj bočnoj strani klesar poziva namernika da priđe i pročita kako je mladić otišao u večnost. Na prednjoj strani je predstavljen vojnik Mijailo.
Veljković kaže da je spomenik pred kapijom jer se ponosi čukundedom i jer i drugi meštani Lužnica treba to da znaju.
- Kada mi porodično idemo na zadušnice, prvo odlazimo u crkvu i pomenemo sve mrtve generacijama unazad, one zahvaljujući čijem radu imamo imovinu. Pomenemo one koji su išli u ratove i u njima ginuli jer su nam oni državu sačuvali. Svima zapalimo sveće. Tek tada idemo na groblje - objašnjava Veljković.
U dvorištu crkve Uspenja presvete Bogorodice u Lužnicama danas je mermerni spomenik Mijailu, ali u isto vreme i njegovom bratu Aleksiju stradalom u albanskom Draču 1915. godine, tokom Prvog svetskog rata. Aleksije je tada imao 53 godine. Spomenik su podigli sinovci, sinovi preostale braće.
Srpsko-turski ratovi ili Ratovi za nezavisnost su naziv za oružani sukob između Kneževine Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog carstva, a u cilju oslobođenja teritorija sa srpskim stanovništvom i dobijanjem punopravne međunarodne nezavisnosti, u periodu od 1876. do 1878. godine. Tada je stradao i Mijailo, ali nije zaboravljen.
(M.Raca)
Video: Adam: Za 20 godina spasilačkog rada, nisam doživeo ovakvu intervenciju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Slavica
Ovo je bila Srbija! Srbija kojom se ponosimo i koju volimo. Na zalost, sada se braca ubijaju zbog stope zemlje, deca nam ne znaju pretke, istoriju Srbije ne znaju ali imena starleta znaju. Boze pomozi nam i daj nam pameti!
Podelite komentar
Mire
Respekt .
Podelite komentar
LIBERO
SVAKA CAST !!!
Podelite komentar