U Draganovim vozovima 32 godine su svirali trubači, a sad je otišao u penziju kao car: Na poslednjem peronu dočekalo ga je iznenađenje (VIDEO)

Železnička stanica Užice. Peron pun putnika i duvački orkestar Ivana Jovanovića, dobitnika Zlatne trube u Guči 2017. U tačno 11 časova i 10 minuta u stanicu ulazi novi voz iz Beograda. Mašinovođa Dragan Nedeljković, sa širokim osmehom na licu, otvara vrata svoje lokomotive i ponosno silazi na peron. Kreću zvuci "zlatne" trube i dobro poznato Užičko kolo.

PROKOP postao glavna železnička stanica u Beogradu: Od danas vozovi saobraćaju po novom redu vožnje (FOTO)

Preporučujemo

Dočekuju ga, po dobroj srpskoj tradiciji, kolege i rodbina sa rakijom i pršutom. Zagrljaji, poljupci, čestitke, i uz sve to, poneka suza radosnica, jer ovaj vredni mašinovođa odlazi u zasluženu penziju. Ruke širi pred trubačima, jer ih obožava. Okreće se potom svojoj lokomitivi, stavlja obe ruke na nju i ljubi je. Poslednji pozdrav vozača i voza.

Nedeljkovići već tri generacije rade na železnici. Najmlađi od njih, Dragan, otišao je u penziju, sa 32 godine radnog staža. Retko ko to dočega - tolike godine staža, a sa 55 godina života. Kaže, lepo se oseća - zdravo i sposobno, mada, malo mu je i žao ali i drago jer je dočekao penziju. Za vreme rada nije imao nekih nezgoda, tako da sada, "puna srca" ide u penziju. A dočekao je da vozi i novi voz.

Foto: Printskrin Užice oglasna tabla

Obojica njegovih deda, pa otac i ujak, radili su na železnici. Možda otuda želja da i sam postave mašinovođa.

Za pune tri decenije rada, kao i mnoge njegove kolege, Dragan je imao i onih veoma teških sutuacija - šest osoba izvršilo je samoubistvo pod njegovim "točkovima".

- Teško je to, baš žalosno, jer narod zna da ovde nema omaške. Konopac može da pukne, voda može da izbaci, al kod voza nema milosti. A sve to ostavlja traga na nama mašinovođama. Obično se posle takvih događaja ide na bolovanje, ali se to ne zaboravlja - sa tugom priča Dragan.

Ipak, više je onih lepih stvari koje mašinovođa doživi za vreme svog radnog veka. Dragan je prevezao vozom na milione putnika, a svaki od njih je posebna priča. Ipak, jedna od priča ostaje za sva vremena.

Foto: Printskrin Užice oglasna tabla

Dok je živ sećaće se, i to kao "zvezdaš", kako je 1992. godine, nakon utakmice Crvena Zvezda - Olimpik iz Marseja, iz Bara dovezao voz pun navijača. Kaže, tad da mu je neko rekao da ide u penziju, ne bi se bunio.

- Tada mi je bilo puno srce. Moje delije sam dovezao do Užica. Bilo je nezaboravno, nešto što se pamti celog života. Isto tako, pamtim rado svako otvaranje novog dela pruge kroz Srbiju, pa kad vozom tuda prodjem, meštani aplaudiraju i muzika nas uvek dočeka - sa ponosom priča Dragan.

Putnicima će u sećanju ostati ovaj mašivođa po trubi. Više od dve decenije vozovima su odzvanjali zvuci trube, koju, kako kaže, voli od malih nogu.

- Jedini sam mašinovođa koji je puštao trubače u voz i po tome su me znali, dok sam vozio elektromotor zvani "rus". Tada su znali da ja vozim taj voz - sa osmehom kaže Dragan.

Želja mu je ispunjena na poslednjoj vožnji. Dočekala ga je "zlatna" truba Ivana Jovanovića sa orkestrom.

(Telegraf.rs/Oglasna tabla Užice)