Leonardo iz Valjeva je bio na korak od sna da postane pilot, ali put ga je odveo u Australiju: Sad živi malo drugačiju bajku (FOTO) (VIDEO)
Leonardo Banjac (32), poreklom iz Valjeva ceo život je sanjao da postane pilot, ali da nije sve u životu stvari ne dešavaju kako smo planirali ispostavilo se i u njegovom slučaju. Da mu je neko rekao da će umesto pilota postati vozač drumskog voza u Australiji, verovatno bi se samo nasmejao.
Od neobičnog imena, do nesvakidašnje sudbine
Leonardo je rođen iz braka oca Srbina i majke Nemice, pa otuda i ovo neobično ime za naše podneblje. Osnovnu i srednju školu je završio u Valjevu, tamo je proveo detinjstvo, kako kaže rođeni Tešnjarac.
Studirao je JAT-ovu pilotsku akademiju u Vršcu, bio veoma uspešan student na korak od diplome, kada su su finansijski problemi isprečili na njegovom putu do ostvarenja sna.
- Životna želja mi je bila da budem pilot, ali nadomak diplomskog došlo je do finansijskih problema, pa sam bio prinuđen da pauziram sa studijama. Nekad mi je žao, ali s druge strane znam da sam dao sve od sebe, sve sam učinio što je bilo u mojoj moći. Radio sam kao "šaner", preprodavao robu, fizikalisao kako bih zaradio neki dinar za školovanje. Pokrenuo sam nekoliko projekata, nažalost svi su se neslavno završili tako da sam bio prinuđen da svoju sreću potražim "preko bare" - počinje svoju životnu priču Leonardo Banjac iz Valjeva.
Prva destinacija je bila Nemačka, gde je odlazio u par navrata, zadnji put je otišao krajem 2009. i zadržao se nepuna dva meseca.
Poziv prijatelja iz Australije
- U Melburnu sam imao poznanika, odnosno komšiju koji me je pozvao da dođem kod njega. Nisam imaš sta da izgubim, odlučio sam da potražim sreću u Australiji. Dočekao me je prijatelj, kod njega sam živeo prva dva meseca. Radili smo zajedno na građevini, tako je sve počelo. U Melburnu sam ostao godinu dana, kada je usledio poziv od školskog prijatelja iz Perta, koji radi kao vozač kamiona - nastavlja Leonardo.
Znajući da ima potrebnu vozačku dozvolu, školski drug je predložio Leonardu da dođe u Pert i okuša sreću na australijskim drumovima. Spreman da se sa svakim izazovom uhvati u koštac, spremio je kofere i krenuo put Perta.
Zarada je bila duplo veća, u odnosu na rad na građevini u Melburnu. Sa svim položenim licencama, iako bez iskustva, počeo je da vozi drumski voz (Road Train), kamion dugačak preko 50 metara, trudio se da se pokaže kao dobar radnik i da ne izneveri ukazano poverenje.
- Vredno sam radio, napredovao na poslu i taman kad sam pomislio da je sve konačno krenulo na bolje i da su problemi iza mene, iskrsnuo je problem sa vizom. Imao sam vizu na godinu dana, ali joj je rok bio pri kraju, pa sam preko agenta koji radi vize pokušao da kupim vreme i ostanem po svaku cenu ovde i nastavim da se bavim poslom, koji sam u međuvremenu zavoleo. Nažalost nisam uspeo da produžim vizu i morao sam da 2011. godine napustim zemlju.
- Znao sam ako se vratim u Srbiju bez nekih većih para, da nisam ništa uradio i da bih opet bio na istoj poziciji kad sam napustio Srbiju, tako da ta opcija nije dolazila u obzir - nastavlja svoju ispovest ovaj Valjevac.
Boravak na Baliju
Odlučio je da rizikuje još jednom, s nešto zarađenih para otišao je u Indoneziju na Bali, kako bi napravio turističku vizu. Posle tri nedelje provedene na Baliju, sudbina mu se osmehnula, dobio je turističku vizu na tri meseca. Vratio se u Pert, opet na nuli, bez prebijene pare.
Nakon mesec dana venčao se sa tadašnjom devojkom Ketrin. Nažalost, brak se završio neslavno, pa su se rastali nakon tri godine, ali Leonardo iz prvog braka ima preslatkog sina Vitoria.
- Život je tekao dalje, u međuvremenu sam upoznao moju sadašnju ljubav, Jovanu. Ona je u vihoru rata sa porodicom prebegla iz Slavonije u Srbiju, a 1998. došli su u Pert. Valjda je sudbina tako htela, da nakon toliko muke ipak ostanem tu i upoznam Jovanu - ispričao je Leonardo.
Jovana i Leonardo imaju sina Teodora, koji je pre neki dan napunio tri meseca. Zbog obaveza oko deteta Jovana sada ne radi, kaže nam da i Leonardo pomaže oko Teodora koliko mu obaveze dozvoljavaju, kada nije u svom drumskom vozu.
Umesto po nebu, jezdi kroz australijske pustinje
- San mi je bio da postanem pilot i nisam odustao od te ideje, ali isto tako sam se posvetio drugoj ljubavi - vozač drumskog voza (Road Train). To je dugački kamion sa dve, tri prikolice karakterističan za ovo podneblje. Specifičan je posao dosta, npr. kada krenem iz Perta mogu sa vozim sa dve prikolice, treća prikolica se po zakonu može zakačiti u Vubinu, malom mestu gde se sastavljaju drumski vozovi, koji je od Perta udaljen 300 kilometara.
- Kada je sve "namontirano" krećemo na put ka severu, severoistoku ili u centralnu Australiju. Npr. snabdevamo aboridžanske zajednice u centralnoj Australiji sa hranom i građevinskim materijalom i većinski deo trase je peščani put. Pejzaži su neverovatni, ima dosta nacionalnih parkova gde pravim pauzu, kampujemo preko noći, neretko se okupamo na reci ili jezeru - kaže Leonardo za Telegraf.rs
Šta je drumski voz
- Karakteristike drumskog voza od dve poluprikolice je da vozi 90 tona bruto mase i ne prelazi dužinu od 36,5 metara. A kamion sa tri poluprikolice je za maksimalno 120 tona bruto mase, i ne prelazi dužinu od 53.5 metara. Isključivo se koriste američki i australijiski kamioni koji imaju "fuller menjač" jer su za razliku od evropskih kamiona mnogo izdržljiviji na ovim drumovima koji su većinom peščani ili makadamski - pojasnio je Leonardo.
Leonardo vozi kroz divljinu, spava pod vedrim nebom, a umesto zečeva put mu pretrčavaju kamile.
- Ovaj posao je zanimljiv, ali sa sobom nosi i brojne poteškoće, često vozimo rute gde nema mobilnog dometa, ake se desi kvar prepušteni smo sami sebi. Da ne pričam kad se zaglavim u pesku pa po dva dana čekam da naiđe neko da pomogne. Zato se nose velike količine i zalihe hrane i vode, jer nikada ne znaš šta te može snaći.
- Posao ima i svojih prednosti, avanturistički je, nikada ne znaš šta čeka, a jedna od prednosti vozača drumskog voza u Australiji je što nema ograničenja brzine, nema policije, nema tahografa, nema određenog broja sati koje smeš da voziš, tako da sam tu u prednosti u odnosu ne evropske kolege - dodao je kroz smeh ovaj neustrašivi mladić.
Plata 30 dolara po satu vožnje
- Posao je dobro plaćen, oko 30 dolara na sat, to je oko 20 evra. Za duge ture je plaćena dogovorena unapred fiksna cena ili 5 do 10 odsto ukupne firmine neto zarade. Vozi se uglavnom oko 40 sati sedmično, a isplata je na nedeljnom nivou. Na kraju meseca je to lepa cifra, ali i troškovi života su dosta veliki - iskren je Banjac.
Za najam kuće za tročlanu porodicu potrebno je izdvojiti oko 300 dolara na sedmičnom nivou. Za islaske je potrebno "bogatstvo", hrana i piće u restoranima su veoma skupi, dok najveću svotu treba izdvojiti za vrtić, od 100 do 130 dolara po danu.
- Ovde ljudi dobro zarađuju, ali ih je većina u kreditima, za stan, kuću, kola... Borba je svugde, ali za vredne ljude ima posla i od njega može lepo da se živi, pa čak i uštedi - zaključio je ovaj hrabri Valjevac.
Ne sumnjamo da će ovaj uporni mladić istrajati u svojoj nameri da postane pilot, a do tada mu želimo čiste puteve!
Pogledajte kako izgleda Leonardov kamion - drumski voz:
(Jovana Jovanović Kulaš/j.kulas@telegraf.rs)
Video: Podkast "Glasno", EP 4: Gost Nemanja Dević
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Sale Železnik
Neka te posluži svaka sreća brate Srbine
Podelite komentar
RODJAK
BRAVO BURAZERU SAMO NAPRED
Podelite komentar
Milojko
Radio u Srbiji ili u Australiji samo da bih preziveo nevidim razliku
Podelite komentar