Univerzitet u Beogradu ostaje bez zadužbina: Pravdu će tražiti i u Strazburu

Univerzitet u Beogradu lako bi mogao da ostane bez zadužbina koje su im zaveštali dobrotvori, a koje se procenuju da vrede više od milijardu dolara. Zbog loših zakona, nije isključena ni mogućnost da pravdu potraže u Strazburu, saznaju "Novosti".

Da li danas postoje zadužbinari?

Preporučujemo

Najstariji univerzitet nema više ni rudnik zlata, ni šume, niti palate koje su mu dobrotvori zaveštavali, pa čak ni velelepno Kapetan-Mišino zdanje, u kome je sedište Rektorata, i koje je Miša Anastasijević zaveštao svom narodu.

Da bi povratio imovinu, potrebno je da se promeni Zakon o restituciji koji je usvojen 2011. godine s namerom da ispravi nepravdu načinjenu nacionalizacijom posle Drugog svetskog rata. Jedan njegov član kaže da samo zadužbine koje su imale kontinuitet u radu mogu da povrate oduzetu imovinu, a zadužbine, deo Univerziteta u Beogradu (UB), u najvećem broju su morale da obustave rad, jer nisu imale od čega da se izdržavaju kada im je imovina oduzeta.

Nekada ih je bilo 77 i 11 fondova, a danas je aktivno tek 11 i tri fonda. I oni rade zahvaljujući tome što su beogradske opštine Vračar i Stari grad zadužbinama vratile zgrade na upravljanje, iako i one i dalje ne mogu formalno da povrate vlasništvo.

Foto: Tanjug

Na opasnost da Univerzitet ostane bez imovine upozorio je na poslednjoj sednici Senata UB i rektor akademik Vladimir Bumbaširević.

- Plašim se da ćemo, ako se nešto ne promeni, ostati bez zadužbina. Nadležnim institucijama pokušavamo da objasnimo da je važno da se želja zadužbinara ispoštuje - naglasio je Bumbaširević.

Bez obzira na do sada izgubljene sporove prorektor prof. dr Živan Lazović objašnjava da ipak postoji rešenje.

- Zakon nas ometa da ostvarimo svoje pravo, pa smo i prethodnoj i sadašnjoj vladi predložili da je najjednostavnije rešenje izmena Zakona o restituciji. Druga opcija je da vlada donese uredbu kojom bi se institucije od nacionalnog značaja, poput Univerziteta u Beogradu, Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske, izuzele od primene spornog zakona. Vlada je to već učinila u slučaju Jevrejske zajednice i Srpske pravoslavne crkve, pa bi bilo logično da isto uradi i za ove tri nacionalne institucije - objašnjava Lazović.

Printskrin: google.rs/maps

Lazović objašnjava da zadužbine nisu svojom krivicom prekinule rad. To se, kaže, dogodilo jer im je oduzeta imovina, pa nisu imale od čega da se izdržavaju.

Rad danas aktivnih 11 zadužbina obnovljen je 1995. godine, i sve su na teritoriji dveju centralnih beogradskih opština - Vračar i Stari grad. Pokušala je uprava UB da obnovi vlasništvo i nad ostalim građevinama zaveštanim za dobrobit studenata i nauke, ali ih zakon u tome sprečava. Najavljuje da će, ako bude trebalo, pravdu potražiti i pred Sudom za ljudska prava u Strazburu.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže, za "Novosti", da je Agencija odluku donela u skladu sa zakonom, što je potvrđeno u drugostepenom postupku pred Ministarstvom finansija. Na najave da je UB spreman da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava, on odgovara:

- Pošto je reč o državnom univerzitetu, koji finansira država i koji koristi državnu imovinu, probleme bi trebalo rešavati u okviru ove države. Možda je rešenje promena zakona, ali zakonodavac mora da sagleda širu sliku da bi mogao da donese pravilnu i pravednu odluku.

Printskrin: google.rs/maps

Agencija za restituciju obratila se početkom leta Republičkoj direkciji za imovinu s pozivom da zaštiti basnoslovno vrednu državnu imovinu koja je nekada pripadala zadužbinama. Kako su naveli, zadužbine koje konkurišu u postupku restitucije nisu stvarni sledbenici nekadašnjih, već su samo preuzele ime. Zato su od 150 zahteva prihvatili samo jedan - zahtev Zadužbine Nikole Spasića, koja je nastavila da radi i posle nacionalizacije.

Dok se pravna bitka ne okonča, Univerzitet može samo da vodi evidenciju o onome što mu je nekada pripadalo i da čuva sećanje na ljude koji su bili velikodušni prema visokom školstvu.

(Telegraf.rs / Novosti)