Ovaj je požar 7. novembra 1834. zauvek promenio Srbiju! (FOTO)

Nespretni trgovac zaboravio je 7. novembra upaljenu sveću i tako izazvao katastrofalni požar u kome se zapalilo 11 dućana u varoši Kragujevac. To je bio neposredni povod da knez Miloš Obrenović te 1834. godine naredi izradu akta kojim bi se regulisala zaštita od požara u Kneževini Srbiji.

Kako su se u Srbiji dalekih 1905. i 1935. muževi predbračnim ugovorima i testamentima borili za prava (svojih) žena (FOTO)

Preporučujemo

Dan zaštite od požara obeležava se sedmog novembra.

"Novine srbske" u subotu 10. novembra 1834. godine, na svojoj prvoj stranici opisale su požar u Kragujevcu, onaj koji je promenio tadašnju Srbiju.

KRAGUJEVAC, 7. novembar

"Noćas oko 7 časova probudili su nas pucnji pušaka i zvonjava zvona iz prvog sna; U čaršiji Kragujevačkoj zapalio se dućan jednog nesmotrenog trgovca koji je sveću ostavio zapaljenu uz direk. Za tili čas pre nego je pomoć mogla stići, jedanaest dućana je bilo u plamenu, počev og glavne Mitrićeve kafane pa do takozvane Tpal - Pavlovićeve kuće.

Foto: Telegraf

Budući da vetra nije bilo, Njegova Svetlost knjaz naš i svi činovnici i bivši, pohitali su prispeti u pomoć na mesto požara, i rukovoditi gašenjem i svaljivanjem okolnih građevina i sopstvenim primerom prethoditi pred ostalim žiteljima, te se ovaj požar nije dalje raširio i tih jedanaest dućana spalio, i donju polovinu spomenute kafane. Požar je trajao do same zore…"

Ovaj je požar bio pre 183 godine neposredni povod da knez Miloš Obrenović naredi popečitelju Vnutrenih dela Đorđu Protiću izradu akata kojim bi se regulisala zaštita od požara u Srbiji. Protić je sa saradnicima novembra 1834. godine sastavio "Uredbu protivu požara" koja je upućena knezu Milošu na potvrđivanje. Uredba je imala 17 paragrafa. Imala je odredbe o organizaciji gašenja požara, ali i one koje se tiču preventive.

Određeno je da na "sto stanovnika treba da se uredi da četrdeset pripravnih budu na dvadeset čabrova (čabronoše), deset za rad sa kantama (kantaši), sedam sa lakim merdevinama (merdevinari), dvadeset sa sekirama (sekiraši), deset sa čakljama (čakljari) i ostali sa vrećama (vrećari)".

Foto: Telegraf

Svi građani imali su obavezu da pucanjem iz puške i vikanjem "vatra" daju znak za uzbunu kad primete požar, a tamo gde je postojalo zvono, znak za uzbunu je oglašavan zvonjenjem. Propis je strogo kažnjavao pucanje iz pušaka noću, sem u slučaju požara.

U članu 11. navedene Uredbe propisana je obaveza da se pri građenju dućana pazi da se odžaci podižu na način da ne predstavljaju požarnu opasnost.

Foto: Telegraf

U članovima 15, 16 i 17 predviđene su kaznene odredbe za one koji na požar ne izađu sa opremom i sredstvima, za one koji na požaru nešto ukradu ("da se kroz mesto provedu bičujući i po mogućstvu sa ukradenom stvari oko vrata okačenom"), a takođe i za one u čijoj kući izbije požar.

Na osnovu odluka Sretenjske skupštine od drugog februara 1835. godine, izdat je ukaz o dužnosti Popečiteljstva vnutrenih dela (preteča Ministarstva unutrašnjih poslova) kojim je "predupređenje požara" ušlo u nadležnost tog ministarstva.

(M. R.)