Zanati opet na ceni: Vojvođani se sve više prekvalifikuju u geronto domaćice, molere i zidare kako bi otišli u zemlje EU (FOTO)

Broj prekvalifikovanih lica koji u potrazi za poslom menjaju svoju stečenu profesiju, svake godine se u Kikindi sve više povećava. Poslednjih godina ljudi masovno odlaze u inostranstvo, pa su nam najaktuelniji kursevi stranih jezika- pre svega nemački, mađarski i kurs za negovateljice, potvrdila je za Telegraf  Milica Ivetić iz "Školarca"- škole za obrazovanje odraslih u Kikindi.

U potrazi za dobrim poslom, Srbi sve češće idu u Rumuniju: Ovo su uslovi koje nude, i zanimanja na ceni

Preporučujemo

U talasu emigracije koji nije zaobišao ni severni deo Vojvodine, najviše odlaze mladi starosne dobi od 30 - 40 godina. Najaktuelnija zanimanja za koje se traže sertifikati su- za geronto domaćice, stolare, zavarivače, molere i zidare. Kozmetičarske usluge su takođe vrlo aktuelne.

- Od svih kurseva najviše zainteresovanih je za učenje stranih jezika, posebno nemačkog i mađarskog jezika. Godine više nisu ni bitne, odlaze nam i mladi i stariji, oni koji imaju pasoš EU ostaju duže jer dobijaju boravak i radnu vizu, dok stanovništvo sa srpskim pasošima ima određen period od tri meseca koliko može da ostane u zemljama Evropske unije - napominje Milica Ivetić.

Trenutno je u "Školarcu" upisano oko sto kandidata za nemački jezik, u najvećem broju su to medicinske sestre koje odlaze na rad u inostranstvo.

Foto: Telegraf

Jedna od polaznica škole Aleksandra T. Milošević uspešno je završila kurs nemačkog jezika, a potom se i zaposlila kao medicinska sestra u gradu u okolini Kelna.

- Išla sam tri meseca na kurs i uspela sam da savladam početni nivo A1 i A2. Posao sam dobila preko nemačke agencije za zapošljavanje i radim kao medicinska sestra. Što se tiče uslova rada, prezadovoljna sam, satnice se kreću od 12 do 15 evra , dok se prekovremeni rad dodatno plaća -kaže nam Aleksandra koje je već puna tri meseca u Nemačkoj.

Foto: Telegraf

Osim lica sa završenom srednjom školom sve je više onih sa fakultetskom diplomom koji se prekvalifikuju.

- Imamo diplomirane politikologe, sociologe i pedagoge koji se prekvalifikuju za kozmetičare, frizere i šminkere. Sa završenim kursom osposobljeni su da rade ovde, mada većina odlazi za Nemačku, Austriju i Mađarsku. Ljudi gledaju da imaju zanat u rukama jer tako lakše mogu da odu u zemlje Evropske unije - ističe Ivetić.

Foto: Telegraf

Martin Vukosavljev iz Kikinde već godinama živi u Malmeu, gradu na jugu Švedske. On kaže da Šveđani najviše cene radno iskustvo i da pored dobre zarade najviše novca odlazi na rentiranje stanova, pa tako za dvosoban stan treba izdvojiti najmanje oko 600 evra.

- Uslovi rada su zadovoljavajući, cene hrane i pića se ne razlikuju mnogo od onih u Srbiji. Dosta ljudi radi privatno i tu se porez plaća oko 50 odsto, sve opet zavisi od firme do firme u kojoj radite. Građevinski i industrijski radnici imaju platu od 1.800 do 2.500 evra, medicinske sestre oko 2.400 evra. Grad ti pruža veliku mogućnost da napreduješ i ono što je bitno našim ljudima kada dođu, svaki prekovremeni sat se plaća - kaže Martin.

Foto: Telegraf

I dok se broj nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje smanjuje, pa je u poslednje četiri godine čak za 1.500 lica manji, sve je veći broj onih koji se odlučuju na prekvalifikaciju.

Zanati, kako nam kažu u "Školarcu" nikada nisu bili traženiji, a sve u cilju sticanja sertifikata koji bi ih odveo u neku zemlju Evropske unije. Broj nezaposlenih na području Severnobanatskog okruga trenutno beleži brojku od 9.000 lica, dok je u Kikindi oko 4.000 ljudi bez posla.

(Dragana Ivanić)