Pitao je ženu na ulici u Kragujevcu ima li Nemaca u gradu: Ona mu je prišla i počela da ljubi čizmu i konja (FOTO) (VIDEO)
Sviće 27. oktobar, godina je 1918. Kragujevčani još spavaju nesvesni da će kroz koji sat slaviti slobodu nakon rata u kome je stradalo 15 odsto stanovnika.
NEMAČKI MASAKR U KRALJEVU: O njemu se malo priča, a strašan je kao i onaj u Kragujevcu (FOTO)
Preporučujemo
U VALJEVU RASPAD SISTEMA: 90.000 građana već 4 meseca bez laboratorije u Domu zdravlja (FOTO)
Osnovci iz Žagubice uče vlaški: Pričaju ga podjednako dobro kao srpski, a evo kako izgledaju časovi (FOTO)
"Građanstvo, koje je bilo tek počelo da ustaje istrčalo je svo na ulicu, noseći razne darove i cveće kiteći mene, vojnike i konje! Dok smo došli do Krsta (gradski trg) bili smo pretrpani darovima i cvećem. Ogromna masa sveta dotrčala je sa raznih strana. Klicalo se do iznemoglosti Kralju Petru i srpskoj vojsci".
Ovako je izgledalo oslobođenje Kragujevca u Prvom svetskom ratu. Ovo je viđenje vojnika, srpskog oficira, iz njegovog dnevnika koje su delimično prenele novine "Odjek Šumadije" avgusta 1939.
Vojnik se zvao Mihailo M. Simić i bio je rezervni konjički kapetan prve klase. On u svom dnevniku kaže da je dan pre oslobođenja, u grad stigao iz pravca sela Baljkovac, gde je vodio borbu sa Nemcima tokom čitave noći i zarobio sedam njihovih vojnika. Kaže da je nakon detonacije u ponoć shvatio da su Nemci digli u vazduh kameni most na reci Lepenici, što znači da se povlače.
Simić je sa samo četiri svoja vojnika došao do miniranog mosta i tu čekao zoru. U hladno oktobarsko jutro ugledao je ženu na ulici i pitao je ima li Nemaca u gradu. Bila je preplašena. Simić je još jednom pitao rekavši joj da je srpski vojnik.
- Ona je tada pritrčala k meni i počela mi ljubiti čizmu i konja. U tom momentu naišlo je nekoliko "pikulana" (dečaci od 12 do 18 godina) sa nekim testijama i kantama. I kada su čuli da sam srpski oficir i da im donosim slobodu, počeli su lupati u one kante i vikati "živela srpska vojska, živela srpska patrola, živeli oslobodioci"- navodi "Odjek Šumadije" 1939. delove dnevnika šumadijskog ratnika.
On takođe piše da je u centru varoši Kragujevac počeo da radi i "narodni sud", a narod je tukao nemačke saradnike, pa i samog "ondašnjeg predsednika opštine".
Neprijatelj je, prema istorijskim izvorima, napustio Kragujevac i oko podne tukao artiljerijom Vojnotehnički zavod, fabriku oružja koja je u to vreme bila središte industrijskog razvoja zemlje. Pod vatrom su bile i kasarne i bolnice, sve do 13 sati.
Zatim je u grad ušao Prvi bataljon Šestog puka Drinske divizije. Moralno pokolebana austrougarska armija nije mogla da izvrši protivnapad.
U Kragujevcu je sinoć, povodom 99 godina od oslobođenja grada u Prvom ratu, održana izložba i program posvećen godišnjici. Organizator, Udruženje "Biram Kragujevac" je u grad donelo, prvi put nakon oslobođenja Kragujevca 1918, ratnu zastavu Šestog puka Drinske divizije, oslobodioca grada. Miloš Jovanović iz ovog udruženja pojašnjava da je 1911. godine kralj Petar Prvi uručio 51 pukovsku ratnu zastavu.
- Pod njima se ratovalo i u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Ni jedna nikada nije izgubljena, neprijatelj nikada nije osvojio ni jednu našu zastavu. Pukovske zastave su bile iste, osim što je po različitim pukovima na drugoj strani različit zaštitnik. Na zastavi Šestog puka Drinske divizije je sveti Andrej Prvozvani (prvi sledbenik i Hristov apostol).
- Pukovske zastave se razlikuju samo po lenti na kojoj je ispisan naziv divizije i puka. Od dana oslobođenja, kada je puk ušao u Kragujevac kao oslobodilac, do danas, ova zastava nije bila u Šumadiji. U pitanju je takozvana "ovlašćena replika", original se čuva u Vojnom muzeju u Beogradu - pojašnjava Jovanović.
Kragujevac je u Prvom svetskom ratu izgubio 15 odsto stanovništva. Samo na bojnom polju palo je 426 oficira, podoficira i vojnika iz grada na Lepenici. Njihova imena upisana su i na spomen- ploči u Sabornoj crkvi u Kragujevcu. Grad je tokom rata bombardovan tri puta, na njega su bačene 74 avio- bombe. Epidemija tifusa u prve dve godine rata odnela je 3. 376 ljudi u bolnicama Kragujevačkog garnizona. Procenat oštećenja Vojnotehničkog zavoda bio je 70 odsto od ukupne vrednosti fabrike iz 1914.
Prema nekim istorijskim izvorima, Kragujevac je oslobođen 26, a prema drugim dan kasnije, 27. oktobra 1918. U Udruženju "Biram Kragujevac" kažu da će dati sve od sebe da, do naredne godine i obeležavanja 100. godišnjice od oslobođenja, obezbede konsensus oko ovog datuma. A ovako izgleda zastava oslobodioca, Šestog puka Drinske divizije, koja je nakon 99 godina stigla u Kragujevac.
(Marija Raca)
Povezane vesti
Vatra kulja iz taksija u Kragujevcu, od vozila ostao samo lim
Užas u Kragujevcu: Taksista udario dete na pešačkom prelazu i pobegao
Nova zimska igrica u Kragujevcu, OPASNA po život: "Kako proći između dve bandere"
<% post.title %>
Rusi pale lica poginulih severnokorejskih trupa, imaju užasan razlog za to? Jezive tvrdnje iz Kurske oblasti
Video: Na Kopaoniku metar snega, skijaši uživaju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
(FOTO) GORI AJFELOV TORANJ Evakuišu se ljudi, drama u Parizu: Vatrogasci se borili sa PLAMENOM
(FOTO, VIDEO) PADAJU STABLA I BANDERE, AUTOBUSI STOJE, DESETINE HILJADA LJUDI BEZ STRUJE! Kolaps na sve strane: Srbija okovana snegom, RHMZ niže upozorenja, VREME JE OPASNO!
PRVA ŽRTVA NEVREMENA U SRBIJI! Mladić kolima proklizao zbog snega, pa se sudario sa cisternom! Poginuo na mestu
Djile
Zalosno je sto ove price o hrabrosti i junastvu srpskog vojnika slusamo sada a ne kad je trebalo uciti u istorijskim knjigama.komunisticka jugoslavija je to zabranjivala zato sto su Srbi bili pobednici,a hrvati i slovenci bili redovna vojsks porazene austrougarske.nismo smeli da se ujedinjujemo sa njima.veliku smo cenu platili 41-45 i 91-95
Podelite komentar
Vojvoda
Slobodu je doneo covek iz naroda koji je uvek nakon rata zaboravljen
Podelite komentar
Tanja Kragujevac
Svaka cast Arhangelima i gdinu Pegiju! Velika je cast odati postovanje zastavi nasih dedova-oslobodilaca!
Podelite komentar