Kada epidemija morbila sa Kosova može doći do centralne Srbije? Tri generacije su najugroženije

Najugroženiji od obolevanja od malih boginja u Srbiji su deca od dve, tri, četiri i pet godina. Na sreću, zasad nema naznaka da će se epidemija sa Kosova proširiti na centralnu Srbiju, iako je rizik, ipak, veliki zbog nevakcinisanih mališana MMR vakcinom u predškolskim ustanovama, kaže za Telegraf.rs epidemiolog Predrag Kon.

STRAŠNA VEST: Male boginje stigle u Kragujevac, ima obolelih!

Preporučujemo

Prava istina o autizmu i MMR: U Srbiji nijedno dete nije obolelo posle ove vakcine

S tim u vezi, Kon objašnjava za naš portal da u Srbiji do masovnog obolevanja može doći samo ukoliko male boginje "uđu" u vrtiće.

Na Kosovu i Metohiji, zabeležen je povećan broj obolelih od morbila, a samo u Prištini zabeleženo je oko 100 slučajeva, od malih boginja je umrlo i jedno dete.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" kaže da je u srpskim sredinama na Kosovu zvanično sedam osoba obolelo, a ovih dana ova zarazna bolest je stigla i u Kragujevac, pošto je jedna osoba iz Kosovske Mitrovice razvila simptome morbila.

Zbog pojave malih boginja na Kosovu je povećan nadzor građana ali i obuhvat vakcinacije MMR vakcinom. Na dodatnom oprezu su i nadležni u Srbiji, ali i u Crnoj Gori odakle je u ponedeljak saopšteno da je epidemija malih boginja u toj zemlji za sada sasvim izvesna, budući na situaciju na Kosovu ali i u okruženju.

Foto: AP/Tanjug

Epidemiolog Predrag Kon, međutim, kaže da Srbija ne može tako lako dobiti epidemiju sa Kosova, da ona zavisi od prometa ljudi, kao i da je za njenu pojavu neophodna da ona "uđe" u naše vrtiće.

- Osetljivo mesto trenutno u Beogradu su predškolske ustanove, što nije slučaj sa školama u kojima je vakcinisanost solidna. Mi čak i danas imamo situaciju da je u prvih devet meseci vakcinisano više od 80 odsto dece pred polazak u školu. Utisak je da je antivakcinalna misao najviše uticala na roditelje sasvim male dece, i to je nama trenutno jedino rizično mesto. S tim u vezi, ne možemo mi tako lako da dobijemo epidemiju sa Kosova, mora da uđe u vrtić. Jer, još uvek imamo jak imunološki bedem, osim kada je reč o poslednje tri generacije, o deci od dve do pet godina, koji su u najvećem riziku da dobiju bolest i da je prenesu. Dakle, samo je bitno da nam oboleli ne uđe u predškolsku ustanovu - navodi Kon.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

On podseća da se male boginje mogu javiti tokom čitave godine, ali da su one, ipak, jasno izražene zimi i tokom proleća. Porast obolevanja počinje krajem jeseni i tokom zime, a pošto imaju dužu inkubacuju, one traju i do maja.

- Male boginje "gore" dok ima osetljivih osoba, a zavisi i od gustine naseljenosti i kolektiva, od brzine kojom se šire. Zato se na suzbijanju epidemije jako puno može uraditi izolovanjem obolelih i njihovim lečenjem, a najbolja zaštita je imunizacija - kaže naš sagovornik koji navodi da nije kasno da se deca vakcinišu bez obzira na to što je sezona morbila:

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

- Za vakcinaciju nikada nije kasno. Normalno je da se vakcinipu deca od 12 do 15 mesesci, kao i pred polazak u školu a svi koji nisu vakcinisani mogu do 14 godina, s tim da će se i to promeniti pa će moći da se vakcinišu do 18. godine.

Na pitanje na koji način se proglašava epidemija i šta se u tom slučaju preduzima, on kaže da se ona proglašava po okruzima, kao i da se tada propisuju vanredne mere.

- Te mere mogu da podrazumevaju i se u žarištu vakcinišu svi do 30 godina bez obzira na to da li su prethodno vakcinisani. Besmileno je, međutim, sada o tome pričati, mi nemamo ni naznaku epidemije, a postoji niz stvari koje mogu da se urade da ne izbije epidemija kod nas - dobar nadzor, pravovremeno otkrivanje i izolovanje obolelih, a pre svega vakcinacija - izričit je dr Kon.

(Lj. R. - lj.racic@telegraf.rs)