Sve o prosvetnim radnicima u inostranstvu: Koliko zarađuju, gde su najveće plate, a gde vam se nikako ne isplati da radite

Prosvetni radnici u Srbiji često su nezadovoljni uslovima rada u našim školama, platama, radnim vremenom, što gotovo svake godine rezultira organizovanim štrajkovima sindikata pred početak školske godine.

Čak 900 profesora će dobiti otkaz uskoro: Svi oni ostaju bez posla zbog ovog jednog razloga

Preporučujemo

Nezadovljstvo uslovima rada, prisutno je, ne samo među prosvetarima, već i u drugim profesijama, a spas u inostranstvu, ubedjivo najviše traže medicinari.

U nastavku ovog teksta otkrivamo vam da li posvetari imaju sreće pri zapošljavanju u Evropi, kolika im je mesečna zarada, kao i da li su roditelji uopsšte zainteresovani za nastavu na srpskom jeziku.

NAJVEĆA POTRAŽNJA ZA PROSVETARIMA U GRČKOJ I NORVEŠKOJ; U KINI NEMA NOVIH POLAZNIKA

Prema podacima Ministartsva prosvete u školskoj 2017/2018 na radu u inostranstvu angažovano 22 redovna i 25 honorarnih nastavnika. Najveća potražnja za prosvetarima je u Grčkoj, ali i u Norveškoj.

U odnosu na prethodnu školsku godinu, najviše je povećano u Grčkoj gde su otvorene nove grupe u Volosu i Larisi (oko 60 učenika), tako da u Grčkoj sada rade četiri honorarna nastavnika.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Zapaža se značajnije povećanje broja učenika i u Norveškoj – za dve nove grupe. U odnosu na prošlu godinu (84 učenika) u ovoj školskoj godini nastavu će pohađati 111 učenika.

U Francuskoj je u školskoj 2016/2017. godini, u odnosu na prethodnu godinu (536) broj učenika povećan za 98 učenika (ukupan broj učenika 634), tako da je za narednu školsku godinu izabran još jedan honorarni nastavnik, odnosno u Francuskoj trenutno rade 3 redovna i 4 honorarna nastavnika.

Ove školske godine izabran je i nastavnik koji će ostvarivati nastavu u Kraljevini Danskoj.

Obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu, po Posebnom programu osnovnog obrazovanja ostvaruje se, dakle, u Švajcarskoj, SR Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Norveškoj, Finskoj, Francuskoj, Belgiji, Danskoj i Južnoafričkoj Republici.

Do ove školske godine ostvarivana je dopunska nastava i u Kini, a od ove školske godine nema novih polaznika.

Foto: Profimedia/imageBROKER

Nastava se odvija po Posebnom programu osnovnog obrazovanja u inostranstvu, koji je sastavni deo Pravilnika o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu. Posebni program sadrži nastavni plan, koji čine tri nastavna predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.

Posebni program osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu realizuje se na tri uzrasna nivoa: mlađem (prvi, drugi i treći razred), srednjem (četvrti, peti i šesti razred) i starijem (sedmi i osmi razred), sa fondom od 105 do 114 časova godišnje za svaki predmet, zavisno od realnih mogućnosti organizacije nastave i njene usklađenosti sa redovnom nastavom u stranoj državi.

PLATA ZA PUN FOND ČASOVA MINIMUM 1.600 EVRA

Za ostvaren pun fond časova plata nastavnika u državi članici Evropske unije iznosi 1.600,00 evra, a u Švajcarskoj 3.200,00 franaka, navode u Ministartsvu prosvete. 

Foto-ilustracija: Profimedia/imageBROKER

Ukoliko nastavnik izvodi nastavu u više mesta u stranoj državi, uz korišćenje regionalnog prevoza, plata iznosi 1.800,00 evra i 3.600,00 švajcarskih franaka. Ako nastavnik realizuje nastavu sa više od 84 učenika (što je puna norma) za svakog učenika, do 105, dobija 10 evra, odnosno 18 franaka.

To znači da plata nastavnika najčešće iznosi oko 2000 evra, odnosno 4000 švajcarskih franaka.

Redovnim nastavnicima, koji su u inostranstvo upućeni iz škola na teritoriji Republike Srbije, država uplaćuje mesečne doprinose na platu koju bi imali da rade u školi.

Redovni i honorarni nastavnici angažuju se rešenjem, na godinu dana, sa mogućnošću produženja. Novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da redovni nastavnik može biti angažovan za rad u inostranstvu najduže četiri godine.

Foto-ilustracija: Profimedia/BilderLounge

U većini zemalja u kojima je organizovana dopunska nastava na srpskom jeziku nastavnici i učenici imaju podršku zemlje prijema – moguće je dobiti učionice u školama, neke države pružaju i finansijsku pomoć dopunskoj nastavni, poput SR Nemačke (na primer, pokrajina Baden-Virtenberg). U nekim zemljama, na primer u Francuskoj, nastava na maternjem jeziku (ELKO nastava) deo je obrazovnog sistema. Ta činjenica, međutim, uslovljava da obrazovni sistem Francuske postavlja i izvesna ograničenja kad je reč o uzrastu učenika koji mogu pohađati ELKO nastavu.

Stana Polaček, koja radi kao prosvetni radnik u Roterdamu, kaže da je sve manje zainteresovani roditelja da šalju svoju decu na dopunsku nastavu:

- Manjak slobodnog vremena, poslovne obaveze, redovne škole koje naša deca u inostranstvu pohađaju, oduzimaju roditeljima volju i želju da uče decu srpskom jeziku. Nije to namerno izbegavanje, već spontano sve više roditelja odustaje. Ja pored rada sa decom, imam puno iskustva i u radu sa strancima koji žele da nauče srpski jezik, što je mnogo teža varijanta, jer su u pitanju odrasli ljudi koje je teže učiti,  a treba imati u vidu da je srpski jezik jako kompleksan - navodi profesorka Polaček.

U NORVEŠKOJ PAD PROSVETNIH RADNIKA DO 2020. godine

Prema navodima norveških medija, do 2020. godine ova zemlja će se susresti sa odlaskom velikog broja prosvetara u penziju, što će otvoriti veliki broj radnih mesta u ovoj zemlji. Prema nezvaničnim podacima prosečna plata nastavnika u srednoj školi je oko 350.000 norveških kruna, tj. na godišnjem nivou, prosvetni radnik u Norveškoj zaradi 37.ooo evra, odnosno oko 3.000 evra mesečno.

Ukoliko vas zanimaju plate radnika u Norveškoj u drugim sektorima,  pogledajte OVDE. 

I U DUBAIJU UČE O VUKU KARADŽIĆU, ŠANTIĆU, KARAĐORĐU...

Dubai Školica je vikend dopunska škola srpskog jezika i kulture za decu od 6 do 15 godina koja žive u Dubaiju, gde deca vikendom na dopunskoj nastavi uče srpski jezik, kulturu, književnost, geografiju i istoriju Srbije.

Kroz  Dubai školicu je do sad prošlo oko 100 dece, a u proseku imaju po 15-25 upisnika po godini. Učitelji i nastavnici u Dubaiju zarađuju od 1.000 do 4.000 evra u zavisnosti od škole, a budući da je samo za garsonjeru potrebno oko 1. 000 evra, mnogima je ovo dopunski posao.

- Dubai Školica ni meni ni koleginicama nije posao u tom pravom smislu reči, jer mi svi imamo svoje regularne poslove od kojih u stvari zivimo. Pokrenuli smo Dubai Školicu kao projekat iz strasti, a ne biznis ideju. Imamo strast za širenjem znanja o Srbiji, a pogotovo našoj deci ovde koja nemaju prilike da čuju za Vuka Karadžica, Karađorđa, Aleksu Šantica... koja ne znaju zvanično pismo (ćirilicu) zemlje čiji pasoš nose, decu koja misle da je Srem grad, a Kopaonik reka - navodi Ksenija Preković, osnivač i organizator Dubai školice.

Dopunska nastava na srpskom jeziku u Dubaiju Foto: Privatna arhiva

Prema njenim rečima, većina dece dolazi već sa predznanjem jezika koji su naučila pričajući sa roditeljima srpski, ali ono što ima nedostaje je nadograda vokabulara, upoznavanje književnosti, pojmova i znanja ... ukratko sve što se inače uči u školama.

Kvalitet škola u UAE je dobar, ali kako te škole prate engleski ili američki nastavni program, fokus je, prirodno, na učenju književnosti, geografija i istorija tih zemalja.

- Mi sa našom vikend dopunskom nastavom deci “popunjavamo rupe” u znanju o sopstvenoj zemlji, srpskoj istoriji, geografiji i srpskoj kulturi uopšte, upoznajući ih sa našom književnošću, znamenitim ličnostima i, naravno, učeći ih pravilnom pisanju i izražavanju na srpskom jeziku.  Deci je takođe često teško izgovor slova đ, dž, č, ć, koja mešaju.

Foto: Privatna arhiva

- Uz trud i podršku roditelja, deca znaju i da za 2-3 časa savladaju ćirilicu, ili nas tako iznenade kad se sete nečega što smo radili pre par godina. Jedno od omiljenih sećanja su mi momenti  sa priredbi kada deca  po prvi put pevaju našu himnu ili igraju kolo, ili recituju naše poznate pesme od Alekse Šantića ili Desanke Maksimović. - kaže nam Ksenija. koja šestu godinu za redom uči našu decu srpskom jeziku i kulturi.

U Emiratima ima dosta prosvetnih radnika, a učitelji i profesori najčešće dolaze u privatnoj režiji. Prema rečima naše sagovronice, koja u Dubaiju živi od 2005. godine, plata prosvetara je dovoljna da bi jedna osoba mogla da živi mesec dana.

-Dubai je jako skup, a plata učitelja i nastavnika nije jako visoka, tako da recimo od jedne učiteljske plate može da živi jedna osoba, ali ne može da dovede svoju porodicu i decu (sve škole se ovde plaćaju, i jako su skupe, koštaju od 5 do 20 hiljada evra po detetu, i to od 4. godine deca idu u školu). Po onome što ja znam, učitelji u zapadnoj Evropi imaju bolji standard života - navodi Ksenija Preković.

(I.Lazić)