Sandra je bila na ivici smrti, a sada osvaja planinske vrhove: Ova hrabra devojka je pravi primer da su čuda itekako moguća!

Na rođenju je Sandri Živković postavljena dijagnoza teškog oboljenja pluća, cistična fibroza, zbog čega je bila u komi, a prognoze lekara su bile da se neće probuditi. Međutim, Sandra je dobila novi organ, i od tada živi život punim plućima, uspešno osvajajući planinske vrhove.

Sandri i Tijani su presadili pluća. Tijana je umrla, a Sandra je zbog nje nabacila osmeh i odlučila se na herojski potez!

Preporučujemo

Na Buvljaku smo pronašli diskretnog heroja: 122 puta dao krv, možda i onom čoveku što mu se smeje dok se bori za koji dinar (FOTO)

Ova hrabra devojka služi kao primer da nikada ne treba odustajati.

- Transplantaciju sam imala 23. septembra 2013. godine, tako da sam nedavno proslavila svoj "četvrti rođendan", baš na planinarskom usponu koji već četiri godine organizujem u čast svog donora. Koliko god da pričam o tome, jedan deo mene ni danas nije svestan da sam uopšte imala transplantaciju i da u sebi imam organ neke druge osobe. Ne znam ko mi je donor, u Austriji gde mi je transplantacija urađena, ti podaci su tajni - kaže Sandra Živković koja je "prodisala" novim plućima pre četiri godine.

Sandra do nedavno nije mogla da pređe ni jedan stepenik bez veštačkog kiseonika, a njeni roditelji nikada nisu gubili nadu da će ona jednog dana biti zdrava devojka.

- Osobe sa cističnom fibrozom uspevaju da žive normalno dok bolest ne uzme maha i onda to više i nije život. Meni se to desilo u 21. godini. Pijemo lekove, inhaliramo se, ali uspevamo da radimo sve što i ostali, i da, malo otežano, završavamo svakodnevne obaveze - priča Sandra.

Ova hrabra devojka je sama tražila od lekara da je stave na listu za transplataciju.

- Čitavog života sam bila aktivna, oduvek sam morala nešto da radim, van škole, van fakulteta. Da li je to bilo treniranje nekog sporta, učestvovanje u ekološkoj akciji, članstvo u udruženju, nije ni bitno, samo da sam u pokretu. I onda je došao period pogoršanja bolesti, krajem 2012. godine, kada sam saopštila svojim lekarima da više ne živim i funkcionišem normalno i da me, ukoliko postoji šansa, stave na spisak za transplantaciju - priča Sandra.

Foto-ilustracija: Profimedia

Taj trenutak je za nju predstavljao prekretnicu. Shvatila je šta je čeka, a za taj scenario nije bila spremna.

- Nikada niste spremni za to, iako znate da će vam se jednom desiti. A, nadala sam se da će to biti mnogo kasnije u životu. Hoću da potrčim za autobusom, ali ne mogu, hoću da idem na fakultet i pratim sva predavanja i vežbe, ali ne mogu da ispratim sve. Nosila sam inhalator na baterije i kada je zagustilo išla kod drugarice koja je živela u blizini da se inhaliram - kaže Sandra.

Kašalj je bivao sve teži i teži.

- Pre nego što krenem uz stepenice moram da se iskašljem, a taj kašalj traje pet minuta, ostanete bez daha, imate utisak da će vam pluća eksplodirati, a onda pravite pauzu između spratova kao da se penjete na Mont Everest, izlasci preko dana su se sveli na minimum. Najbitnije, upoznate ljubav svog života, i ne možete ni u tome da uživate, jer znate da ćete možda uskoro umreti. To je jako teško - priseća se Sandra za Danas.

U to vreme je počela da koristi koncentrator kiseonika kod kuće, prvo samo preko noći, onda i preko dana. Na kraju je završila u bolnici jer više nije mogla da diše. Tu je ostala dva meseca, sve do odlaska u Beč i transplantacije.

- To mi je ujedno bila i najduža hospitalizacija, koja me praktično dovela do umiranja. Lekari su me stavili u komu iz koje se ni jedna osoba sa cističnom fibrozom ne izvuče. Kada su me prebacili na intenzivnu negu, niko nije verovao da ću se izvući, jer je transplantacija 2013. godine bila nedostižna, a šta god uradili ne bi pomoglo da preživim - priseća se Sandra.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Do ljudi koji su joj pomogli da dođe do novih pluća došla je zahvaljujući svojim roditeljima, koji se nisu pomirili sa činjenicom da će im dete umreti. Otišli su u Beč sa namerom da joj daju deo svojih pluća.

- Kada je, međutim, postalo izvesno da ću ipak dospeti u Beč, zahvaljujući divnim ljudima koji su učinili sve napore da tamo stignem, lekari su shvatili da su čuda ipak moguća i dali sve od sebe da me održe u životu dok ne stignem tamo - objašnjava Sandra.

Srećom po Sandru, dan pre operacije pojavila su se pluća koja su joj odgovarala po svim parametrima, a koja su bila namenjena devojci iz Austrije. Kako je Sandra bila u komi i svakog trenutka je mogla da umre, lekari su odlučili da pluća daju njoj.

- Džaba nekome organ, ako se ne poklapa veličina, tipizacija tkiva, krvna grupa i brojne druge stvari. Nije to cveće pa da ga presadite iz jedne saksije u drugu - kaže Sandra.

Foto: Telegraf

Za ovu hrabru devojku najveći heroji su ljudi koji potpišu donorske kartice.

- Oni su uradili najveću stvar koju svako od nas može da uradi tokom svog života, a ne košta ništa. Neka budu ponosni na sebe. U svakom slučaju, telo preminule osobe će istruliti, pa je bolje pametnije ga iskoristiti, da se neko spasi patnje i živi normalan život - ističe Sandra.

(Telegraf.rs/Danas.rs)