Majke gube starateljstvo nad svojom decom zbog jedne neverovatne stvari

Poznajem jednu neodgovornu majku koja bebu ne hrani kako treba da nebi spremala,neizvodi dete napolje na vazduh jer je lenja i ceo dan igra igrice.Otac radi po ceo dan.Takve treba prijaviti.

Poznajem bar tri zene koje ni u kom slucaju nisu bile podobne i ne zasluzuju , ne samo odgajati svoju decu , nego imati ih. Medju njima je i moja sestricina. Ona je rodila zdravo dete , koje je danas sa ostecebim mozgom , jer ga njegova «majka» nije htela normalno hraniti. Kao prvo ; nije mu htela davati dovoljno vode , da ne bi non-stop pisalo . Zatim , nije mu htela kuvati hranu , vec je ga hranila samo mlekom do godinu dana. U to vreme nije bilo mobilnih telefona , ali ljubavnih romana je bilo na pretek . U njenoj sobi niko nije smeo uci, jer bi lose prosao. Nicije savete nije slusala , a njen suprug je bio po raznim terenima radeci , i kad dodje , da ne bi bilo svadje , morao je da cuti. Na kraju su se razveli ali je to nesposobno dete ostalo kod njega i njegove stare majke. Danas je on u Nemackoj sa tim nesposobnim detetom , a njoj su «socijalni radnici» ... dozvolili da jos onda ,posle razvoda , napusti Srbiju. Neka mi neko odgovori , gde je tu pravda za muskarce , ili za poneke , nazovimo «majke»???

Односи између мушкарца и жене су трајно компликовани, али ако се из таквих односа роде и деца, господо драга, и жене и мушкарци, хајмо говорити врло одговорно и врло озбиљно! Ничија деца нису главице купуса са локалне пијаце већ недужна бића којима је потребна љубав, сигурност и добар пример за правилан емотивни и психосоцијални развој. Отац сам два златна дечака. У браку 5 година. Деца до пре два месеца нису трпела АПСОЛУТНО НИШТА. И старијег и млађег сина по рођењу купао сам ЈА, не само из разлога што сам сматрао за сасвим нормално да се мајци моје деце помогне, не само из љубави, већ и из простог разлога што мајка то НИЈЕ СМЕЛА да ради све до пола године дететове, отприлике. Са млађим сином било је већ мало другачије. Мој живот 5 година био је посао, рад на кући, деца и супруга. Кућу сам (није у мом власништву) самостално и својим рукама потпуно реновирао и својој деци пружио потпуну удобност. Сваки слободан тренутак проводио сам са њима. Не случајно, обојици је прва реч била "ТАТА". У дворишту сам истим тим рукама направио деци буквално паркић (шарену кућицу, клацкалицу, голове, корпу за љуљање, рибу на опрузи итд. итд.). Нисам учинио ни једну прељубу. И, знате ли који је епилог? Неоснован позив Полиције и то два пута за "психичко узнемиравање"!Наравно, људи су сасвим били професионални и коректни и сами били у чуду јер им није било јасно из ког разлога су позвани (из намештеног, разуме се). Супруга ме све време понижава, вређа и клевеће, изазива да је ударим што ми је потпуно сулудо (не зна она ни за 5 година да је њен супруг мирољубац у души и да мрава згазио није, а да му је психа као стена и да на провокације насести неће). Понижавање са њене стране иде до те мере да ме пљује физички три пута пред пријатељем, заједничким. Остајем на свом месту где седим после пљувања и чудим се шта то човека може покретати на тако нешто. Не реагујем. Ћутим. Трпим. Подноси у Центру за социјални рад захтев за развод (службено се прослеђује суду), али не само за развод већ и за "НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ". Могло је и без ових знакова навода јер је насиља било, али са њене стране, чак и физичког. Ћутао због деце. Годинама. Сада ташта која је ту прети лишавањем живота! Прети да ћу завршити у "Лази" ако њену кћерку прогласе неурачунљивом или неподобном за даљи одгој деце. Прети мени, а на томе инсистира Центар с обзиром на њене суицидне поруке. И? Докле смо стигли? Чекамо "сучељавање" у Центру ком је она изнела гомилу неистина, а ја после 5 година трпљења ПОТПУНУ ИСТИНУ. Чекамо и вештачење. Па суд. А моја деца-шта она чекају? Коме су она, недужна, икоме ишта скривила? Ово је бол коју познаје само онај ко је прошао кроз нешто слично. Иначе, мајка се у међувремену запослила и у пар наврата је није било кући по читав дан. Јасно вам је свима и из ког разлога. То више и није важно. Мени барем не. Али, ја желим своју децу да спасем пропадања. Ако разумете. Само нека правда и истина прогледају и ја страха више нећу имати. Овако... тешко је!Људи, много је тешко! Зло време од злих људи. И молио бих све, без обзира на пол, да не генерализују ствари и не суде унапред. Колико има пожртвованих мајки има и очева! Неправедно је дете раздвајати, дати предност некоме само зато што је мајка. Нажалост, у старту процеса је тако, јер мени је одмах речено...у смислу...немојте се много надати за старатељство. Зар само због тога што сам мушкарац, отац? Нисмо ми (мислим на савесне очеве)само репродуктивна грађа, већ стожер својој деци, темељ и узор. Мајка је ту за емотивну зрелост. Обоје су потребни. Опет, Бог из неког разлога даје децу и онима који их по нашем суду не заслужују... Али наши су судови површни, памет кратка... Видећемо. Ја сам као лав јер се борим ИСКЉУЧИВО за добробит синова, не светим се, никада и никоме, ово је само моја праведна борба коју ми је наметнула мајка моје деце. Да све буде још теже-она и деца имају двојно држављанство па се моји страхови множе. Опет, врло сам стабилан и истрајан и верујем да ћу се због деце изборити за њихово добро. Само да на кључним местима буду савесни и одговорни људи који ће увидети ИСТИНУ и по њој поступати. Руше нам породицу. Успели су у великој мери. Мушкарац и жена су постали заклети непријатељи, а требали би бити нешто сасвим друго... Кривица је ту подељена. Свако добро желим свима и да се нико никада не нађе ни близу овоме у чему сам ја више од два месеца. И да, да поменем и то - и после свих напада и терора, ја сам остао у кући и не мрдам ни педаљ због своје деце. И даље ми се прети Полицијом из потпуно незамисливих разлога. Али, ја страха немам! НЕМАМ ЈЕР ИМАМ ДЕЦУ!