Šta tačno sud traži od najavljene izmene Ustava: Da li će ovo promeniti Srbiju?

Konsultacije o izmenama Ustava Srbije koje su predviđene za pravosuđe u punom su jeku, ali konkretna rešenja koja će se naći u prvom Nacrtu biće poznata početkom 2018. godine, dok se realizacija ustavnih promena ne može očekivati pre kraja naredne godine.

Velike izmene u Ustavu: Četiri ključna pitanja na "tapetu", evo šta ljudi iz pravosuđa očekuju od njih

Preporučujemo

Ministarka pravde Nela Kuburović očekuje da ćemo početkom naredne godine imati predlog koji će moći da se uputi Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

- S obzirom na proceduru koja je potrebna samoj Venecijanskoj komisiji da razmotri Nacrt verujemo da pre polovine sledeće godine nećemo dobiti odgovor od njih da li je ono što smo uradili dobro ili ne - rekla je Kuburović za Tanjug.

Dok strukovna udruženja i nevladine organizacije predlažu niz promena Ustava koje se tiču pravosuđa, predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) i Visokog saveta sudstva (VS S) Dragomir Milojević smatra da u Ustavu treba izmeniti četiri ključna pitanja, dok se ostala mogu regulisati zakonom.

Milojević je u izjavi za Tanjug podsetio da je pravosuđe u novembru prošle godine zauzelo jedinstven stav u vezi sa izmenama Ustava, a ključno je, kaže, otklanjanje mešanja izvršne i zakonodavne vlasti u izbor i u rad pravosuđa.

- Po meni su četiri stvari ključne za izmenu ustava. Najpre je potrebno da se definiše položaj sudstva u odnosu na ostale grane vlasti, jer sadašnja definicija nije dovoljno precizna i ne garantuje u dovoljnoj meri nezavisnost sudstva - naveo je predsednik VKS.

Foto: Profimedia/Caia Image

Drugo, dodaje, izmenama treba da se definiše ko bira sudije, odnosno ko su članovi VS S, dok treća ključna izmena treba da definiše koji je najviši sud u Republici Srbiji, čime bi se rešio sukob između redovnog sudstva i Ustavnog suda.

- Taj odnos treba da se definiše Ustavom, a ne ustavnim zakonom, jer Ustavni sud donosi svoja pravila igre, bez kontrole i bez pitanja drugih sudija - naveo je Milojević i dodao: "svi znamo da je po definiciji Ustavni sud državni organ, a sud sudi na osnovu zakona, ustava i drugih međunarodnih pravnih pravila".

Četvrto pitanje od značaja za sudstvo je pitanje odgovornosti koje, kako je ukazao, podrazumeva ustavno preciziranje uslova ne samo za izbor već i za razrešenje sudija.

- To je ključno. Ustav je najviši pravni akt države i ne treba ga opterećivati sitnicama koje nisu od ustavnog značaja - zaključio je predsednik VKS.

Strukovna udruženja i nevladine organizacije imaju svoje viđenje izmena Ustava važnih za nezavisnost pravosuđa.

I sudije i tužioci žele da se iz rada VS S i DVT isključe predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, kao i da se ukine trogodišnji mandat nakon prvog izbora, dok od se ostala rešenja predlagača izmena mahom razlikuju oko budućeg sastava tih organa, kao i broju pitanja koja smatraju da je važno regulisati Ustavom.

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević je, međutim izrazila bojazan sudstva da bi predstojećim ustavnim izmenama moglo "samo da dođe do relokacije političkog uticaja na pravosuđe", iako se država obavezala Akcionim planom da se taj uticaj otkloni.

- Država će morati da se odrekne prvog izbora sudija u skupštini, zatim predsednika suda u skupštini i izbora članova VS S u skupštini, ali očigledno je da se već sada traže načini da se taj politički uticaj prebaci na nešto drugo -  rekla je Boljević Tanjugu.

Ona je podsetila da su 29. novembra 2016. na okruglom stolu Vrhovnog kasacionog suda sudije bile nepodeljene oko toga šta treba menjati.

- Svi znamo šta treba da bude. Međutim kako mi vidimo da se odvijaju konsultacije, moraćemo da budemo zadovoljni ako se postojeće garancije(nezavisnosti) ne budu smanjivale, jer postoje indicije da će se možda i to desiti. Mi zbog toga strepimo jer to otvara vrata za, najuslovnije rečeno, reizbor - napomenula je ona.

Udruženje tužilaca Srbije je zajedno sa nekoliko nevladinih organziacija predložilo promene 11 članova Ustava, kako bi tužilaštvo bilo nezavisno od uticaja politike i funkcionisalo kao pravosudni a ne državni organ.

Foto: Telegraf

Tužilaštvo bi prema tim rešenjima trebalo da se izjednači u statusu sa sudstvom i da zajedno čine treću granu vlasti, "pravosudnu vlast", umesto dosadašnje sudske vlasti, pored zakonodavne i izvršne vlasti.

Važna izmena tiče se naziva glavnog tužilačkog organa, njegovog sastava, ali i nadležnosti.

Naime, predlog je da se Državno veće tužilaca preimenuje u Tužilacki savet, u čijem sastavu bi bilo 11 clanova, od kojih bi sedam bili javni tužioci, a četiri člana bi bili ugledni pravnici.

Zadatak uglednih pravnika bi bio da vrše kontrolu rada tužilaca jer, kako je rekao za Tanjug Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije, nijednoj profesiji ne treba dati apsolutnu kontrolu pa tako ni javnotužilačkoj.

Takođe, UTS se zalaže da se isključe Skupština i Vlada iz postupka izbora tužilaca i sudija, te da taj posao isključivo obavlja DVT odnosno Tužilački savet.

Jedna od interesantnih novina je i predlog da se proširi nadležnost javnog tužilaštva na zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda, u slučaju kada državni organi, odnosno njihovi pripadnici, krše prava i slobode gradana.

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/Stock Image

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP) podržalo je strukovna udruženja u predlozima i ukazivanjima na značaj izmena ustavnog okvira.

Trvdeći da Ministarstvo pravde izostavlja javnu raspravu prilikom izrade novih odredbi Ustava, predsednica UTSP Jelena Gajić rekla je Tanjugu da bi radi iznalaženja optimalnog rešenja u javnu raspravu trebalo uključiti" sudijske i tužilačke pomoćnike, kao neznane junake sprskog pravosuđa".

- Bitno je da pravosuđe bude garant vladavine prava, sudije i tužioci da budu od integriteta i da se isključi svaki uticaj politike iz rada pravosudnih saveta, a posebno prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

U tom smislu je, kako je dodala, vrlo važno izostaviti bilo kakav ulazak Pravosudne akademije u Ustav, s obzirom da predstavlja najveću smetnju na putu depolitizacije pravosudnog sistema i imajući u vidu izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije kao i izveštaje Komisije EU za pristupne pregovore sa Srbijom, koji su kritikovali njene programe početne i dodatne obuke.

(Telegraf.rs/Tanjug)