ŠTA PRODAVCI STAVLJAJU U ĆEVAPE KOJE KUPUJEMO: Ubace vinobran, koji je opasan, a evo šta "trpaju" u ostalo meso, posebno u piletinu!
Nije nepoznato da u meso po prodavnicama stavljaju soju, led, vodu i hrskavicu, a da su prodavci nadmašili sami sebe u tome kako da mesu sačuvaju svežinu i produže rok trajanja pokazuju nedavne kontrole veterinarske inspekcije. Inspekcija je, naime, tokom 2016. i 2017. godine u rezultatima ispitivanja uzoraka zatekla proizvode sa dodatim vinobranom (davanje "zdrave boje" mesu ) i potvrđen je nalaz SO2 u poluproizvodima od mesa.
5 zdravih namirnica koje su zapravo OPASNE i mogu da vam ugroze zdravlje
Jovan je napisao da priprema zimnicu: Kad su žene videle šta priprema, počele su da ga prose! (FOTO)
Analiza je pokazala i da su dodavane začinske smese koje nisu odobrene za korišćenje. Samim tim, veliki broj nepravilnosti u trgovinskim lancima bio je vezan i za deklarisanje, posebno kod pilećeg mesa koje je nepravilno obeležavano.
Da ima indicija da se u prodaji nalazi meso u kome ima vinobrana, potvrdio je i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.
- Čuo sam za takve slučajeve i pitanje je koliko se to kontroliše kod nas. Kada je naša organizacija slala inspekciju, nalazili su mesne proizvode sa isteklim rokom trajanja, sa prisustvom buđi i truljenja - istakao je Papović.
Kontrolisanom upotrebom, SO2 ima važnu ulogu u čuvanju i dužini roka upotrebe poluproizvoda od mesa, što ovde nije bio slučaj.
- Sumpor dioksid se dodaje u hranu radi smanjenja rasta mikroorganizama, sprečavanja promene boje hrane, a da se konzervans dodaje radi sprečavanja kvarenja hrane - kažu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Dozvoljeni su aditivi, boje i enzimi iz tehnoloških razloga, ali, kako su naglasili u inpekciji, nijedan dodatak ne sme da se upotrebljava za prikrivanje neispravnih sirovina, odnosno loših tehnoloških postupaka ili prakse.
Prema Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa iz 2015. godine, dozvoljeni su sledeći dodaci: kuhinjska so, voda, enzimi (starter kulture i kulture probiotičkih organizama), arome dima i prirodne arome, vlakna, (inulin, omega-3 masne kiseline, vitamini i mineralne materije, ugljeni hidrati (skrob i proizvodi od skroba), belančevinasti proizvodi, mleko i proizvodi od mleka, jaja i proozvodi od jaja, masti i ulja biljnog i životinjskog porekla, hrana i proizvodi biljnog porekla (pečurke, žitarice, povrće, voće, i njihovi proizvodi uključujući vino i druga pića) i želatin.
Kako vinobran utiče na organizam
Iako je upotreba vinobrana u maloj količini dozvoljena u proizvodnji kako bi se odložilo kvarenje mesa, veća količina od dozvoljene može negativno da se odrazi na zdravlje čoveka.
- Vinobran je jedna vrsta kiseline i može da ošteti sluzokožu creva i želuca, pa ga ne bi trebalo zloupotrebljavati - poručuje dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja "Voždovac".
Dok upotreba vinobrana ostavlja posledice na duže staze, uzorci kod kojih je pronađena buđ i truljenje su mnogo opasniji.
- Ja bih zatvorila sve koji drži neispravno meso. Pokvareno meso može da dovede do ozbiljnog trovanja kod ljudi - upozorila je dr Dimitrijević.
Kazne za stavljanje nedozvoljenih supstanci
Svi kod kojih su potvrđeni nalazi supstance koja nije dozvoljena za korišćenje, sankcionisani su u skladu sa kaznama propisanim zakonom, a hrana je neškodljivo uklonjena kao nebezbedna, kažu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Zakonom o bezbednosti hrane propisane su kaznene odredbe za one koji stavljaju u promet hranu koja nije bezbedna.
"Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako: stavi u promet hranu koja nije bezbedna, ne obezbedi da hrana i hrana za životinje u svim fazama proizvodnje i prometa ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima ili ne dokaže ispunjenost tih uslova, u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa i ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane;
- novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik, ako: stavi u promet hranu koja nije bezbedna, u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane;
- novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, ako: stavi u promet hranu koja nije bezbedna, u svim fazama proizvodnje i prometa ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane;
Zbog pomenutih neispravnosti, u toku je vanredna službena kontrola prometa poluproizvoda od mesa (ćevapčića, pljeskavica, roštilj kobasica), koja nas, nadamo se, neće ponovo neprijatno iznenaditi.
NAPOMENA REDAKCIJE: Ukoliko ste radili u trgovinskom lancu i znate na koji način se sve prodavci dovijaju kad prodaju hranu i ostale porizvode, svoja iskustva nam šaljite na redakcija@telegraf.rs
(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)
Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
VAN
Od belikih prerađivača mesa još niko nije kažnjen. Ova činjenica govori da sve inspekcije drže oni pod kontrolom a treba da je obratno.
Podelite komentar
VOTA
Vinobran se ne ubacuje u meso kao dosatak nego kad mesu istekne rok I dobije onu modru odvratnu boju cin ga vidis odmah bezis od njega,takvo meso mesari potope u rastvoren vinobran drze ga izvesno vreme oni znaju tacno koliko I kad ga izvade izloze izgleda da je sad stiglo sa klanja sveze ruzicaste boje.odmah se zaletis.Ako inspekcija tolerise male kolicine vinobrana znaci da saucestvuje u prevari potrosaca.koliko puta ga potapaju to niko nezna sigurno vise puta dok ne ode na dimljenje ili u preradjevine.
Podelite komentar
Japi
Ljudi ovo je ozbiljno pitanje:sta onda da jedemo? Ako jedem voce i povrce,ono je takodje nakvarcano raznim pesticidima,a meso raznim koncentratima i smesama. Jako ozbiljno pitanje.
Podelite komentar