Nišlije ne znaju kakvo blago imaju: Atrakcija grada skuplja prašinu u Narodnom muzeju (FOTO)

U Narodnom muzeju u Nišu nalazi se prvi javni spomenik koji je izložen u ovom gradu nakon oslobađanja od Turaka, a mali broj Nišlija zna da on uopšte postoji. Naime, radi se o javnoj česmi koja potiče iz Persije, po nazivu šadrvan, koja je opstala nakon okupacije Turaka i dva svetska rata.

Misteriozni ljudi iz Niša rešavaju sve gradske probleme: Niko ne zna ko su, a svuda uvek stignu (FOTO)

Preporučujemo

Ovaj redak istorijski spomenik je bio konfiskovan i od strane bugarskog okupatora i prenet u Sofiju, prisvojen od strane Beograđana, da bi na kraju završio kao skupljač prašine u Narodnom muzeju u Nišu.

Šadrvani su preko Arapa i Turaka stigli i na balkansko poluostrvo, a gradili su se u dvorištima džamija, medresa, tekija, karavan-saraja, hanova i u javnim kupatilima sa osnovnom svrhom da omoguće istovremeno obredno umivanje većem broju ljudi, ali i da deluju dekorativno.

U osnovi imaju kameni bazen sa čijih strana se voda izliva kroz brojne česme pored kojih se često nalazi kameno postolje na kojem stoji osoba koja koristi česmu.

Krov šadrvana je u obliku kupole, prekriven olovom ili od kamenih ploča na šest ili osam voda.

Niška javna česma se u početku nalazila kraj konaka Hafis age koji je zapovedao ovim gradom od 1795. godine do 1805.

Foto: Arhivska fotografija

Podignuta je krajem 18. veka, a napravljena je od mermera, sa bazenom kvadratne osnove, u čijem je centralnom delu kula sa izvanrednom arabeskom i stubovima sa glavama životinja, iznad kojih izbijaju mlazevi vode.

Nakon što je Niš oslobođen od Turaka, ovaj šadrvan je premešten u park kraj Nišave i tad je bio prvi javni spomenik.

Tokom Prvog svetskog rata bugarski okupatori preneli su ga u Sofiju, odakle je, posle rata, prebačen najpre u Niš, a zatim u Beograd, gde je postavljen pred Konakom kneginje Ljubice. Odatle je 1960. godine ponovo vraćen u Niš i smešten u Narodni muzej.

Postojala je ideja da se šadrvan rekonstruiše i postavi ispred Kuće Stambolijskih odnosno, danas, restorana Sinđelić, a zatim je grupa Nišlija okupljena oko inicijative za obnovu Sahat kule (koja je nekad gordo stajala u našoj tvrđavi) predložila da šadrvan bude izložen ispred iste, naravno, kada se kula bude obnovila.

Jedan od najpoznatijih šadrvana na balkanskom poluostrvu nalazi se u Sarajevu, u dvorištu Begove džamije, podignut na istom mestu na kojem je Gazi Husrev-beg podigao šadrvan 1530. godine.

(Telegraf.rs/Niške vesti)