KO SVE DOBIJA OTKAZ U ŠKOLI, A KO JE ZAŠTIĆEN: I da li uopšte možete da uđete u prosvetu za stalno ako imate diplomu

 ≫ 
  • 43

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da su prethodnih godina u školama u Srbiji pravljena "lažna odeljenja" sa malim brojem učenika kako bi se sačuvala radna mesta u prosveti, te da se tome moralo stati na put. Takođe je rekao da podatak sindikata da će u školama u Srbiji od ove školske godine biti 800 odeljenja manje, treba uzeti sa rezervom jer, kako tvrdi u izjavi za Tanjug, nisu koristili dobru metodologiju.

REŠENJA ZA PROSVETU

1. ODLAZAK U PENZIJU SVIH STARIJIH OD 65 GODINA - Za tehnološke viškove u prosveti, nastale zbog smanjenja broja odeljenja, rešenje vidi u odlasku u penziju svih starijih od 65 godina, kao i u otpremninama i prekvalifikaciji.

- Rešili smo da konstrolišemo sistem. Imate u osnovnim školama da je prosek đaka po odeljenju 19,2, a zašto nije kvalitet nastave na tom nivou? Zašto nemaju svi četvorke ili petice u školi? Znate, 19 đaka po odeljenju, to nema ni u jednoj evropskoj zemlji, to je u privatnim školama privilegija -  pojašnjava ministar.

2. ODELJENJA MORAJU DA IMAJU 25 UČENIKA, NE MANJE - Podseća da po zakonu odeljenja treba da imaju 25 učenika i pita zbog čega su se svih prethodnih godina pravila lažna odeljenja sa malim brojem đaka.

3. FORMIRANA LAŽNA ODELJENJA DA BI SE ZAPOŠLJAVALI, VREME JE ZA PREKVALIFIKACIJU  - Sve je to bilo zarad zaposlenosti, đaci su tu bili u trećem planu. Moramo naučiti naše ljude da postoji prekvalifikacija, da postoje otpremnine - obezbeđeno je 1.200, da oni koji imaju 65 godina treba da idu u penziju -  naglasio je ministar.

4. LEX SPECIJALIS JE NAJJAČE ORUŽJE U BORBI SA PROFESORIMA KOJI BEŽE OD PENZIJE - - On kaže da takvih u sistemu ima oko 900 i da je im aktuelni zakon o radu to dozvoljava, ali da će ih poseban lex specijalis naterati da odu u penziju.

U sistemu ima i nastavnika, kako kaže, koji su ostali potpuno bez norme, ali godinama primaju platu i ne prihvataju posao, te da će to morati da se promeni - da prihvate posao ili da uzmu otpremninu.

5. PROSVETNI RADNICI KOJI OSTANU IMAĆE PLATU VEĆU ZA 16 ODSTO, ŠTO I ZASLUŽUJU  -

Ušteđeni novac, tvrdi ministar, biće vraćen u sistem, da su o tome već razgovarali sa MMF-om, te da je to prilika da prosvetni radnici sustignu ostale zaposlene u javnim službama koji imaju veće plate od njih za 16 odsto.

- To je prilika da im svako naredno povećanje plate bude jače, bolje i brže. Ne vredi potkradati samog sebe. Rade to ljudi nesvesno, hajde da sačuvamo radna mesta, pa kada sačuvamo svima radna mesta da povećanje ide svima -  kaže ministar i dodaje da je takav sistem neodrživ.

Dodaje da ministarstvo "brine o ljudima", da će se raditi brojne prekvalifikacije, jer u sistemu ima manje matematičara, informatičara. 

KO SVE OSTAJE BEZ POSLA

Među viškovima najviše ima profesora likovnog, engleskog, muzičkog, istorije, geografije. Čak postoje i dva direktora viške, kao i jedan knjižničar, magacioner i daktilograf.

LJUDI KOJI SU UŠLI U ŠKOLE ZA VREME ZABRANE ZAPOŠLJAVANJA BIĆE PRVI NA SPISKU ZA OTKAZ

Pojašnjava da je očekivao da veći broj ljudi bude tehnološki višak, ali da i za to ima racionalno objašnjenje jer je 17.000 ljudi u škole "ušlo" za vreme zabrane zapošljavanja, te su oni nevidljivi za tehnološke viškove.

- Ako imate da se smanjio broj odeljenja, bez posla će ostati prvo oni. Tu čovek može da roni suze, ali i ne mora, jer te ljude niste konkursom zaposlili, niste imali selektivnost u njihovom izboru - naglasio je ministar.

On je dodao da je glavni problem nedostatak dece u Srbiji, slab natalitet i privreda, ali da "ne vredi kukati" već se mora raditi na ozdravljenju sistema.

ZAŠTO MINISTARSTVO NE DIRA FAKULTETE I PROFESORE NA FAKULTETIMA?!

Plan za reformu prosvete uspešno se sprovodi već nekoliko godina.

Naime, da biste najjednostavnije shvatili o čemu se radi, evo pojašnjenja - uvedena je zabrana zapošljavanja, čime se sprečava i da se neosnovano zapošljavaju ljudi preko veze, već kad se oslobode časovi u nekoj školi, ne zapošljava se niko novi za stalno, već se ti časovi dele profesorima koji nemaju pun fond časova (100%). Ako svi imaju pun fond, a oslobodi se mesto, onda dolazi nova osoba u kolektiv, ali isključivo na određeno, jer ne može drugačije zbog zabrane zapošljavanja. Dakle, nepotizam je u velikoj meri sprečen.

Ipak, iako je ova reforma bolna i mnogi neće moći uopšte sada da se zaposle u prosveti (iz godine u godinu đaka je manje), a kao što smo videli, prvo će "leteti" upravo sve zamene koje su zaposlene na određeno u veme zabrane zapošljavanja, postavlja se pitanje zašto niko ne dira profesore na fakultetima?

Sledeći potez Ministarstva prosvete trebalo bi da se odnosi na univerzitete, jer je nemoguće da država školuje isti broj profesora, lekara, pravnika i ekonomista, a da nema tolike potrebe za njima na tržištu!

Broj đaka se smanjuje, ali je broj studenata isti kao nekad. Kome odgovara da se broj studenata ne smanji i zar je moguće da na fakultetima nema viška asistenata, profesora i ostalih?

Portal Telegraf.rs se pozabavio ovim pitanjem, uskoro očekujte veliku temu na portalu.

(Telegraf.rs)

Video: Đacima oči pune suza, zaplakaćete i vi: Učiteljica Kova ispraćena u penziju posle 40 godina rada

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • В

    30. avgust 2017 | 20:40

    Шта ће бити са наставницима верске наставе? Када ће они имати право на рад на неодређено време? Да ли је то дискриминација према њима?

  • Asob

    29. avgust 2017 | 19:45

    Za prosvetu 65 godina starosti je mnogo.To nije kancelarija pa ćeš papir zgužvati i baciti. Treba motivisati učenike koji su veoma bistri i radoznali. To se u tim godinama teško postiže a i deca vole mlade , lepe učiteljice.

  • Ljilja

    29. avgust 2017 | 16:41

    Bravo ministre mora biti reda dosta je bilo nereda i nerada!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA