Više od 1.000 dece migranata kreće u školu sa vršnjacima iz Srbije

U Srbiji se trenutno nalazi oko 1.000 dece izbeglica školskog uzrasta, a većina njih krenuće 1. septembra u školu, zajedno sa vršnjacima iz Srbije, u lokalnim sredinama u kojima trenutno borave.

"Upomoć, silovanje!": Krvava devojka vrištala i bežala od migranta iz javnog WC-a! Ovo je drugi slučaj u Zagrebu za nedelju dana

Preporučujemo

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović rekao je agenciji Beta da se procenjuje da se u Srbiji trenutno nalazi oko 1.000 dece školskog uzrasta, uglavnom iz Sirije, Avganistana i Pakistana, koji žive u centrima za azil i u tranzitnim centrima, uglavnom u pratnji roditelja ili srodnika.

Đurović je rekao da je Ministarstvo prosvete najavilo da će od ove školske godine ta deca biti masovno uključena u sistem obrazovanja i pozdravio tu nameru ministarstva ali i ukazao da je potrebno napraviti detaljan plan oko toga kako će ta deca biti primljena, jer ima primera da su deca u centrima daleko od lokalnih sredina u kojima treba da se školuju a ima čak i dece bez pratnje roditelja.

- I ne treba očekivati da, zbog nepoznavanja jezika, oni odmah prate nastavu kao i deca iz Srbije. Jer ta deca su prošla rat i migratorni put, oni su izvučeni iz konteksta i zbog toga im je prvo potrebno uključivanje u društvo.

- Imali smo slučajeve da su deca za tri do pet meseci naučili jezik i nastavili da normalno prate nastavu a glavna podrška su im upravo bili drugari iz razreda - rekao je on.

Foto: Tanjug/AP

Đurović je rekao da je bilo pokušaja da se formiraju posebna odeljenja sa decom izbeglicama, sa namerom da oni prvo nauče jezik pa da tek onda krenu u lokalne škole, ali da se taj sistem pokazao lošim jer su oni ostajali izolovani u centrima i u neprirodnom okruženju, pa su mnogo i odustali od obrazovanja.

Prema njegovoj proceni, broj od oko 1.000 dece neće biti teško rasporediti u manjim grupama po školama širom Srbije, gde će moći normalno da prate nastavu i razvijaju se psihofizički.

- Tako će biti izvučeni iz sredine kampa, u kojoj su sada izolovani, a kroz školu će učiti i o kulturi i običajima. I naša deca će biti obogaćena novim iskustvima, jer deca su ljubopitljiva i imaju živu medjusobnu komunikaciju.

- Imali smo slučajeve i da su deca izbeglice tako dobro uspevala da se integrišu da su neki postajali i navijači srpskih fudbalskih klubova i igrali za timove svojih škola - rekao je on.

Đurović je rekao da Centar za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila pruža podršku toj deci za praćenje nastave i obezbeđuje prevodioce gde je to potrebno, a da postoji i veoma dobra saradnja sa psiholozima i pedagozima lokalnih škola u koje ta deca idu.

Foto: Telegarf

Centar je u poslednja dva meseca učestvovao u pripremi 45 dece iz Avganistana i Iraka u Sjenici, Tutinu, Bogovadji i u Krnjači kroz organizovanje savetovanja i razgovora sa roditeljima, kroz pripreme radionica sa decom, učenja jezika i upoznavanja sa kulturom Srbije.

Najveći broj dece je u uzrastu od sedam do 10 godina, ali ih ima dosta i u uzrastu od 14 i 15 godina. Reč je, uglavnom, o deci koja u Srbiji borave više od godinu dana.

- Nikada nije bilo problema u lokalnoj školi ili samoupravi. Problema je bilo samo kada uprave pojedinih centara nisu želele da puste decu da idu u školu ili kada su lokalni pojedinci pravili probleme.

- Ali ni to nije bila prepreka kada se tom pitanju pristupalo na pravi način - rekao je on i kao pozitivan primer naveo Osnovnu školu "Zaga Malivuk" iz Krnjače i Školu za osnovno obrazovanje odraslih "Djuro Salaj" iz Lazarevca.

Foto: sdk.mk/Đ. Lickovski

On je podsetio da je i po zakonu, koji osnovno obrazovanje tretira kao obavezno, neophodno uključiti decu izbeglice u sistem obrazovanja Srbije, ali da je, uprkos iskazanoj dobroj volji Ministarstva prosveta i Komesarijata za izbeglice, teško pretpostaviti da će sva deca biti uključena u obrazovni sistem.

Đurović je ukazao da je, osim organizacionih pitanja, neophodno rešiti i finansiranje nabavke udžbenika i ostale školske opreme za tu decu.

- Nabavka udžbenika i ostalog pribora ostaje pitanje i ja se nadam da će Komesarijat za izbeglice to da obavi jer država dobija ogroman novac za te namene.

- I Ministarstvo treba da poveća broj nastavnika, odnosno radnih sati, što i nije loše u mnogim lokalnim sredinama jer će to doprineti da mnogi nastavnici sačuvaju posao - rekao je Đurović.

(Telegraf.rs/Beta)