Svakog časa mali Vuk može da se probudi iz višegodišnje kome: Majka nam je otkrila najnovije detalje borbe za život dečaka

Vuk Erceg (15) koji je pre četiri i po godine pao u komu prilikom pada u provaliju u tašmajdanskom parku, mogao bi danas da se probudi, kaže njegova mama Irena.

Ona u razgovoru za Telegraf dodaje da je Vuk svakim danom sve bolje, da se pomera i reaguje, i da samo čekaju trenutak kada će otvoriti oči i progovoriti.

Preporučujemo

VUK (14) JE VEĆ TRI GODINE U KOMI: Iako bespomično leži, u njemu se događa čudo

- Ako Bog da on bi već danas trebalo da otvori oči, za mene je on već budan, sad da li će to biti za dan, dva ili mesec, nek Bog odluči.  Za nas vreme ne postoji, vreme je stalo tog 17. aprila, kada je Vuk pao na Tašmajdanu. Volela bih da to bude danas, al kad će se desiti, ne znam, treba da se poklope sve kockice, Bog, kosmos, pozitivna energija - priča nam Vukova mama, koja nas je dočekala ispred sobe u kojoj Vuk leži na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.

- Prvo što želim kad se probudi je da ga pogledam u oči i da mu čujem glas. Ja sam željna njegovog glasa, njegovog zagrljaja, želim da nastavi da ide u školu, da se druži sa svojim vršnjacima, da nađe devojku - govori nam Irena u jednom dahu.

Vuk je vodio zdrav život, odrastao je u Moskvi, upisao osnovnu školu "Vladislav Ribnikar", trenirao košarku, imao sve petice. Dete koje je veliki avanturista. Sad bi bio drugi razred gimnazije...

DA JE BOG HTEO UZEO BI GA RANIJE

- Znam da on oseća ljubav koju mu pružamo svakog dana. Ali ni njegova borba nije uzaludna, da je hteo odustao bi ranije. Da je Bog hteo da ga uzme, uzeo bi ga ranije. Koliko god mi patili za njim, i želeli da on hoda, priča i smeje se, njemu je 10 puta gore...- priča nam Irena, žena koja je zajedničkom borbom sa Vukovim ocem, sestrom Majom i čitavim timom lekara došla do toga da svakog trenutka očekuje da se vera i nada obistine. Trenutak kada će njen sin izaći iz višegodišnje kome.

Foto: Marko Todorović

On je imao samo jednu operaciju od kad je pao u komu - 29.novembra prošle godine. Trajala je 11 sati, ali uz pomoć tima lekara, infekcija je uspešno sanirana. Sledeće nedelje bi trebalo da se uradi revizija, koja će pomoći Vuku u oporavku.

- Vuk bi sledeće nedelje trebalo ponovo da se operiše, što će biti veliki presedan, koji će da pomogne da se pomere granice. Ja sam skupila tim lekara zajedno sa Ministartsvom zdravlja, na čelu sa državnim sekretarom. Ova operacija je revizija prethodne operacije kojoj je Vuk bio podvrgnut, a pomoći će da se telo očisti od infekcije koja je nastala zbog gnoja koji se dugo zadržao u organizmu - dodaje Irena.

Iza Vukovog oporavka pored majke Irene, oca Ognjena i Irenine sestre Maje, stoji čitav tim lekara kojima je Irena beskrajno zahvalna:

- Zahvalna sam potpukovniku neurohirurgu dr Milenku Saviću, plastičnom hirurgu profesoru Bobanu Đorđeviću, obojica su lekari sa VMA, zatim dr Bojanu Pavloviću, ORL Kliničkog centra, zatim, tim naših lekara na čelu sa anesteziologom Milošem Petkovićem i konzilijumom lekara Tiršove.

Foto-Ilustracija: Privanta arhiva

APEL MINISTARSTVU: VUKU NEOPHODAN EMINENTAN NEUROLOG

Bitno je napomenuti da Vuk ima bioptron svetlosnu terapiju. Vukova porodica je koristila bioptron svetlosnu terapiju Tiršove klinike, međutim nisu želeli da drugoj deci, kojoj je takođe potrebno, oduzmu ovu terapiju, pa su odlučili da pokušaju da pronađu aparat na drugoj strani.

- Zahvaljujući bioptron svetlosnoj terapiji Zepter kompanije, Vuk nema rane od ležanja, nema podlive od biohemijskih analiza i poboljšana mu je cirkulacija zbog čega smo mi, kao Vukova porodica beskrajno zahvalni gospodinu Filipu Cepteru. To je naš blagodat. Ovim putem apelujem i na državu da obezbedi više aparata za bioptron svetlosnu terapiju, koja je jako važna ležećim pacijentima.

- Budući da je Vuk na granici da se probudi, nama je potreban neurolog, eminentan stručnjak koje bi Ministarstvo zdravlja moglo da angažuje, budući da je Vuk jedinstven slučaj. Mi smo za ove četiri godine doveli veliki broj stručnjaka za našeg Vuka, i voleli bismo da država sada stane uz nas i da nam pomogne - navodi nam Irena u razgovoru,  neprestano osluškujući šumove iz hodnika i iz Vukove sobe.

Uz Vuka je armija ljudi, Vukov otac je sa njim od 7-15 časova, majka od 15 do ponoći, a Irenina sestra od ponoći do jutra i tako svakog dana. Kako i sama kaže, oni su u zlatnom kavezu, čekajući da se njihova ptičica probudi.

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

- Nismo nijednog momenta posustali. On je naš sin jedinac. Mislim da on oseća našu ljubav, i da je veliki borac koji neće odustati od ove bitke. U početku je bilo straha, ne smeš da ga dodirneš, ne smeš da mu se približiš, a sada je tu i maženje, ljubljenje, dodiri, otac ga kupa dva puta nedeljno. Ja mu kupujem majice, parfeme, donosim muziku. Otac brine o njegovoj ishrani. Hrani se omega tri kiselinama, hobotnicama, lignjama, dagnjama. Nije izgubio na težini, porastao je, ušao je u pubertet  - navodi Vukova mama koja svakog trenutka pokazuje da posvećenost nje i njene porodice, prevazilazi granice.

Da se dobro dobrim vraća, pokazuje i činjenica koju potvrđuju i sami zaposleni u Tiršovoj, a to je da Irena pomaže i drugoj deci, a na samoj portirnici, njegova majka Irena je donela veliki broj ikona, za spasenje i zdravlje sve dece.

Borba za Vukov život je i podstrek mnogim roditeljima koji su zbog neznanja, straha i odsustva svesti odustali od svoje dece.

- Ni mi nismo znali mnogo u početku, ali smo se raspitivali, učili. Kad ti ovde leži neko bitan, najlakše je očajavati, od toga nema ništa. za paniku uvek ima vremena, ali kako će bilo ko od nas da mu pomogne, ako on oseća našu nervozu - završava priču za naš portal, Vukova mama, Irena, žena veliki borac i entuzijasta.

Foto: Milena Đorđević

I dok sve ovo priča strpljivo, jednim uhom osluškuje glasove i korake iz susedne sobe. Možemo da zamislimo osećaj majke koja čeka da joj se sin svakog momenta probudi iz kome.

U trenutku kada nas Irena pozdravlja, iz svoje takoreći kuće, klinike u Tiršovoj, Vuk je završio fizikalnu terapiju. Njegova soba je okrečena u plavo, ima puno ikona, i sav komfor koji je imao u kući, premešten je ovde.

Primećujemo da je dosta porastao, a odlazimo sa nadom da ćemo ga sledeći put zateći budnog.

Vuče, izbori svoju najveću bitku. Svi smo uz tebe!

(Ivana Lazić)