Njih tri su objasnile nasilje prema ženama: Poslušajmo njihove jake reči pre nego što se desi još jedan horor

Sigurna ženska kuća u Novom Sadu u prvoj polovini ove godine beleži porast prijava nasilja u porodici. Kapacitet kuće je 20 mesta, a u prvoj polovini godine ne samo da je bila konstantno popunjena, već postoji potreba i za dodatnim mestima.

Sud nasilniku sa Voždovca zabranio da se vrati u stan, da prilazi ženi i njenoj snaji: Primena novog zakona je počela

Preporučujemo

- To znači da će se, kada budemo pravili analizu krajem godine, pokazati da je bilo znatno više korisnika Sigurne ženske kuće u odnosu na prethodne godine - kaže Nada Padejski Šekerović, upravnica novosadske Sigurne ženske kuće.

Ona napominje da je prošle 2016. godine u toj ustanovi boravilo oko 140 osoba, što je porast u odnosu na 2015. godinu.

Podaci Republičkog javnog tužilaštva pokazuju da je došlo do naglog povećanja broja prijava za nasilje u porodici na nivou čitave Srbije od kako je 1. juna počeo da se primenjuje Novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Tokom prošle godine dok na snazi nije bio novi zakon, na teritoriji Srbije je u procesu bilo 9.800 prijava - u proseku na mesečnom nivou to znači da je tužilaštvima podneto oko 800 prijava. Sada je samo u mesec dana razmatrano više od 2.400 slučajeva.

Foto: pixabay.com

Ne može se govoriti o tome na čemu se zasniva tako veliki broj prijava, jer ne postoji nijedna sveobuhvatna baza podataka o žrtvama nasilja ili nasilnicima.

Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama kaže da je primetno da u poslednjih nekoliko godina institucije bolje reaguju na slučajeve nasilja u porodici.

SAMO 30 ODSTO ŽENA SE OBRAĆA INSTITUCIJAMA

- Pre tri godine radili smo veliko istraživanje na teritoriji Vojvodine i došli do podatka da se samo 30 odsto žena koje trpe nasilje obraćaju institucijama i to policiji i centru za socijalni rad. Veoma mali broj žena, manje od jedan odsto, je znalo da može da se obrati tužilaštvu. Po mom mišljenju, najviše je napredovala policija, najmanje centri za socijalni rad - navodi Stepanov.

Iako možda ne može još da se odgovori na pitanje da li je povećan broj slučajeva nasilja, Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra kaže da se može reći da su oni postali brutalniji.

Foto: Profimedia/ Alamy

- Neki faktori koji su na to uticali su ratovi na našim prostorima, militarizacija društva, kao i povećan broj oružja. Statistike su pokazale da je svaka treća ubijena žena u porodičnom nasilju ubijena vatrenim oružjem i da su često nasilnici bili učesnici ratova.  S druge strane, svoj doprinos daju i mediji jer u medijima najčešće vidimo samo profile žrtava koje su pretrpele fizičko nasilje, čime se šalje poruka da ne postoji nijedno drugo nasilje. Istovremeno nam raste i tolerancija na nasilje, jer ukoliko žena nije isprebijana, nije u modricama i nije uplakana, onda ona nije ni preživela nasilje - objašnjava Pavlović.

Biljana Stepanov ocenjuje da su hitne mere koje se sad obilato izriču samo prvi korak u procesu zaštite žrtve i da time zapravo ništa nije rešeno.

Foto - Ilustracija: Profimedia, Alamy

- Poenta je u tome da je mogućnost udaljenja nasilnika iz doma bila moguća i do sada, ali taj mehanizam nije često primenjivan. Novi zakon je to promenio, ali to je samo jedan mehanizam, i njime se ne procesuira delo nasilja u porodici. To je samo privremena mera da se žena povrati i da organizuje svoj život. Ali to ne znači da su podignute krivične prijave ili da je pokrenut bilo kakav proces protiv nasilnika - kaže Stepanov.

ŽRTVA KRIVA ŠTO JE UBIJENA

Prema nekim ocenama, svemu dodatno kumuju patrijarhalni mentalitet i vaspitanje koji su ukorenjeni na našim prostorima. Međutim, upravnica Sigurne ženske kuće Nada Padejski Šekerović kaže da patrijarhalno vaspitanje nije uzrok nasilja u porodici, već samo nešto što olakšava da do njega dođe. Takođe, kako ističe, za našu sredinu karakteristično je i stigmatizovanje žrtve.

- Nije patrijarhalno uređenje uzrok nasilja u porodici, već je faktor koji olakšava njegovo manifestovanje, opravdava ga i otežava rešavanje problema. U situacijama u kojima nije prisutna rodna ravnopravnost, dešava se diskriminacija, pa u tabloidnim medijima čitamo senzacionalističke naslove o slučajevima nasilja u porodici, gde takvi nazovi mediji neretko nasilnika predstavljaju kao heroja, a žrtvu kao uzročnika nasilja. Oni to tako napišu da ispadne da je žena kriva što je ubijena - kaže Padejski Šekerović.

Foto: Kathryn Denman via Foter.com / CC BY-NC

Prema Sanji Pavlović iz Autonomnog ženskog centra nije potrebno pooštravanje kazni, već da se one koje postoje primenjuju adekvatno.

NASILNICI DOBIJAJU BLAGE KAZNE

- Međutim, ono što se dešava poslednjih godina jeste da su kazne za nasilnike nedopustivno niske. Statistika tužilaštva je pokazala da je manje od sedam odsto onih koji su optuženi za nasilje u porodici osuđeni na kaznu zatvora, dok je polovina svih podnetih krivičnih prijava odbačena.

Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama navodi da se s razlogom u javnosti provlači teza da nasilnici nisu adekvatno kažnjeni, jer se iz brojnih primera može videti da policija i tužilaštvo urade svoj deo posla, ali nasilnik dođe pred sud i dobije neprimereno blagu kaznu.

Dva slučaja u kojima su se ubistva dogodila ispred centara za socijalni rad pokazala su da je potrebno povećati bezbednost od porodičnog nasilja čak i u onim institucijama koje treba da pruže zaštitu žrtvi. Zbog toga su uvedeni panik tasteri, a i same ustanove su tražile da se poveća broj pripadnika obezbeđenja i policije. Međutim, Sanja Pavlović je mišljenja da panik tasteri neće rešiti problem koji je dublji i ozbiljniji.

Foto: Tanjug/Tanja Valič, Telegraf

- Panik tasteri služe za nepredviđene situacije. Ne možemo unapred da znamo šta neka osoba može da uradi, ali postoje određeni bezbednosni rizici na osnovu kojih se može proceniti da postoji opasnost i po socijalne radnike i po žrtve nasilja.

Biljana Stepanov ističe da novi zakon daje obaveznu procenu rizika, a da je u slučajevima ubistava ispred centara za socijalni rad upravo ta procena izostala.

KAD SE DESI UBISTVO, SVI SE ČUDE

- Institucije nisu postupale adekvatno, ili su postupale kako su mislile da je adekvatno, što profesionalno ne smeju da rade. Kada službenici postupaju u skladu sa emocijama, dešava se da, na primer, policajac kaže žrtvi: pusti ga da se otrezni, da prespava, idi privremeno kod svoje mame pa se vrati kući, smiriće se on... Pa se dešava da centar za socijalni rad ne izađe odmah na teren da popriča sa žrtvom i uzme izjavu, nego se radnici centra pojave posle šest dana sa izgovorom da su hteli da puste partnere da se malo smire. I tako nastaju ozbiljni propusti u radu, ne napravi se cela slika problema. I kada se dese ubistva onda se svi čude i kažu: pa on (nasilnik) nije delovao da će tako nešto uraditi.

Foto: Telegraf

U novosadskom Centru za socijalni rad pojačano je obezbeđenje, a panik tastere već imaju. Oni ističu da je pažljivo slušanje žrtve i pristupanje svakom pojedinačnom slučaju od suštinskog značaja.

KOLIKO VERUJEMO ŽRTVAMA

- Moramo svi ozbiljno da shvatimo žrtve nasilja u porodici i da čujemo šta nam govore, ali i da oslušnemo ono što nam ne kažu, jer se obično tu krije najveći rizik. Mi kao profesionalci moramo da je pitamo da li počinilac ima oružje, da li je pre pokazivao zastrašujuće ponašanje kog se ona u momentu uznemirenosti nije setila da kaže.

- Moramo da verujemo žrtvi i da koordinisano delujemo i da znamo da, na žalost, neke slučajeve nasilja u porodici koja će se završiti ubistvima nismo mogli da sprečimo, jer ili za njih nećemo ni znati ili će procena rizika biti takva ćemo u momentu proceniti visok rizik i zaštititi žrtvu, ali će nakon određenog perioda ona iz različitih razloga stupiti u kontakt sa nasilnikom i taj kontakt će se tragično završiti - ocenjuje Padejski Šekerović.

(Telegraf.rs / Izvor: 021.rs)