One se ponose što su štreberke i naučne ambasadorke naše zemlje: Kembridž stoji iza rada Jelene i Miljane (FOTO)

Foto: Wikimedia/Jasiot

Svetska arheološka naučna scena zablistala je zbog dve Srpkinje, doktora nauka Miljane Radivojević (36) i Jelene Grujić (38), koje su zajedničkim snagama, a u saradnji  Kembridžkog i Vrije univerziteta u Briselu, objavile rad o saradnji i trgovini praistorijskih zajednica na Balkanu.

Preporučujemo

Prava riznica u blizini Kikinde: Tek 10 milenijuma kasnije otkrivena nova strana drevne istorije ovih prostora (FOTO)

U pitanju je prvo takvo istraživanje urađeno do sada, koje kombinuje arheologiju sa teorijom grafova i akcenat stavlja na hemijske analize praistorijskih metalnih predmeta iz Srbije i Bugarske, sa ciljem da se identifikuju zajednice koje su blisko sarađivale pre 7.000 godina.

VINČA OSTALA BEZ IJEDNOG DINARA: Arheološka istraživanja obustavljena do daljnjeg (VIDEO) (FOTO)

• Molim vas da nam objasnite rezultate, metod rada i značaj ovog arheološkog istraživanja?

Miljana: U našem radu Jelena i ja smo pokazale da praistorijske kulture mogu da se "izračunaju" i da su ti proračuni statistički veoma značajni. Primer Balkana koristile smo jer nam je po interesovanju najbliži, a i zbog toga što prati razvoj najstarije metalurgije sveta u prvih 2.000 godina. Iako smo znali da je najstarija metalurgija na svetu pronađena u istočnoj Srbiji, na lokalitetu starom 7.000 godina, a koji pripada vinčanskoj kulturi, ovim istraživanjem dalje smo potvrdile da su pripadnici ove kulture bili prvi koji su razvili tehnologiju, pre nego što se ona raširila po Balkanu pre oko 6.500 godina. Da rezultat bude još bolji, najintenzivnija saradnja među praistorijskim zajednicama poklapa se sa našim znanjem o arheološkim kulturama na ovim prostorima. Prostije rečeno, do sada su arheolozi definisali praistorijske arheološke kulture na osnovu prostorne distribucije sličnog materijala (uglavnom keramike) – pošto iz tog doba nemamo tekstualnih navoda – što je uvek bio predmet diskusija u nedostatku boljeg metoda.

Foto: Privatna arhiva

Jelena: Metod koji koristimo je zasnovan na teoriji grafova tj. kompleksnim mrežama. One su postale veoma popularne u poslednjih 15 godina, zbog čega i imaju primenu u velikom broju disciplina. Ideja je da se sistem posmatra kao mreža sa čvorovima i vezama između njih. Čvorovi mogu biti na primer ljudi, a veze poznastva između njih. Ispostavlja se da je u ovoj mreži rastojanje između bilo koje dve osobe u proseku šest. Ova teorija je poznata pod nazivom “šest stepeni odvajanja” (six degrees of separation) i kaže da između bilo koga od nas i npr. ribara u Indoneziji ili Bila Gejtsa samo šest koraka poznanstva.

Drugi poznati primer je Bejkonov broj. U toj mreži su čvorovi glumci koje povezujemo ukoliko su glumili zajedno u nekom filmu. Ispostavlja se da je rastojanje od bilo kog glumca do Kevina Bejkona skoro nikada nije veće od četiri. Imate nekog poznanika koji jednom glumio u krajnje nepoznatom domaćem filmu? Probajte da ukucate njegovo ime u “Oracle of Bacon” i izračunate njegov Bejkonov broj, garantujem da nije veći od četiri. Jedan od najvećih uspeha kompleksnih mreža je npr. Guglov algoritam za pretraživanje. Naime, u toj mreži čvorovi su internet sajtovi, a veze su linkovi sa jednog sajta da drugi. Ispostavlja se da bitan sajt neće imati samo veliki broj linkova već će ti linkovi dolaziti sa bitnih sajtova. Ovo je bio ključni deo Guglovog algoritma koji ga je maltene preko noći učinio glavnim pretraživačem na tržištu.

Foto: Privatna arhiva

U našem istraživanju čvorovi u mreži su arheloški lokaliteti, koje povezujemo ukoliko imaju nalaze sa sličnim hemijskim karakteristikama. Zatim smo u ovoj mreži tražili koji delovi su gušće povezani nego drugi. Ispostavlja se da ovi delovi koje zovemo modulima možemo egzaktno da izračunamo i na taj način dobro upoznamo drevne kulture.

• Koliko je ova studija važna za afirmaciju domaćih naučnika, pogotovo imajući u vidu minimalna ulaganja u kulturu i nauku na ovim prostorima?

Miljana: Moram da priznam da smo Jelena i ja ovo istraživanje sprovele sa minimalnim sredstvima, ali to je bilo moguće zato što smo obe već imale razvijena istraživanja, omogućena finansijama, kako od britanske, tako i od belgijske vlade. Za moju, a i Jeleninu naučnu afirmaciju najpre je zaslužna Istraživačka stanica Petnica, koja nije državna institucija, te je opet teško proceniti kako se ovo reflektuje na državne institucije i mlade naučne saradnike. Na osnovu situacije koju pratim u zemlji svakako bi nam obema bilo mnogo teže da ostvarimo ovakvo istraživanje da smo naučnice zaposlene u Srbiji, verovatno zato što bi bile zauzete preživljavanjem u trenutnim uslovima finansiranja istraživaca i akademskih radnika uopšte.

Jelena: Nijedna od nas dve ne živi u Srbiji trenutno, tako da je teško govoriti o ovom istraživanju u kontekstu srpske nauke. Ovo nikada ne bi nastalo da se nas dve nismo upoznale u Istraživačkoj stanici Petnica, tako da svakako govori o pozitivnom uticaju i značaju ove institucije na razvoj nauke i naučnog načina razmišljanja kod nas. Brojne druge domaće institucije su pozitvno uticale na naš razvoj i mislim da je obrazovanje koje smo stekle u Srbiji veoma zaslužno za ono što smo postigle. Tako da naš uspeh verovatno utiče na promociju naučnika našeg porekla. Ali da nismo otišle iz zemlje, sve bi sigurno bilo mnogo teže.

Foto: academic.oup.com

• Kako ste započele naučnu karijeru?

Miljana: Sa 16 godina sam krenula na seminar arheologije u Istraživačkoj stanici Petnica. Tada sam dobila prvi esej: da pokažem da li je vinčanska metalurgija nezavisna ili je došla sa Bliskog Istoka. Taj esej praktično nikada nisam završila, pošto sam na ovoj temi završila osnovne, master i doktorske studije. Svaka institucija na ovom putu je imala važnu ulogu, ali izdvajam UCL Institut za arheologiju, gde sam naučila više o inženjerstvu materijala, što mi sada pomaže da gradim nove projekte, ne samo po Balkanu, već po celoj Evroaziji. Kembridž je, naravno, jedno od tih mesta iz kojih je moguće istraživati bilo koji ugao sveta. Na tome sam posebno zahvalna.

Jelena: Veoma rano u životu sam ispoljavala zainteresovanost za matematiku i prirodne nauke. Učestovala sam u takmičenjima iz matematike i fizike, posećivala školu Arhimedes itd. Ključni uticaj se desio tokom srednje škole kada sam upisala Matematičku gimnaziju i krenula da učestvujem na programima fizike u Istraživačkoj stanici Petnica. Svaka od ove dve institucije je na svoj način doprinela razvoju interesovanja za nauku kod mene i postavila stabilnu osnovu za naučno razmišljanje koja mi je i dan danas od veoma velike koristi. Kasnije sam studirala fiziku na Beogradskom univerzitetu i bavila se istraživaskim radom na Institutu za fiziku u Beogradu, da bih posle toga otišla iz zemlje. Doktorirala sam na Univertitetu Karlos III u Madridu (Universidad Carlos III de Madrid) i kasnije počela da radim na Imperijal Koledžu u Londonu kada sam se opet srela sa Miljanom i kada je ovo istraživanje započeto. Trenutno radim na Slobodnom univerizitetu u Briselu (Vrije Universiteit Brussel).

Foto: academic.oup.com

• Da li možete da nam otkrijete kako funkcioniše rad u nekoj od takvih reprezentativnih naučno-obrazovnih institucija u svetu? Da li možete da napravite poređenje u odnosu na domaći obrazovni sistem?

Miljana: Transparentnost igra veliku ulogu u unapređenju kvaliteta nastave. Ocene studenata su dostupne i važne za korigovanje eventualnih nedostataka. Studenti su konstantno ohrabreni da kritički razmišljaju, da ukažu na drugačiju perspektivu i moguće greške svojih profesora; što dovodi do napretka i nauke i umetnosti komunikacije. Najvažnija je ipak meritokratija. Posao ćete dobiti ako vredite, a ne ako ste ‘ljubimac’ svog profesora. Tu nema kompromisa, zato što takva vrsta kompromisa ne vodi u progres discipline, vec izolaciju. Verujem da i ovde ima izuzetaka, ali ne za one koje ja znam u svojoj okolini. Na šta se ugledati? Moj odgovor je na sve.

Jelena: Što je institucija ili grupa u kojoj radite bolja, to generalno vlada pozitivnija atmosfera i veća je šansa da budete okruženi ljudima koji se neće praviti da znaju nešto što ne znaju, koji će lako priznavato sopstvene greške i koji će umeti da na veoma jednostavan način objasne ono što rade. Ti ljudi vas neće osuđivati na osnovu onoga što ne znate, jer niko od nas ne zna sve, već će vas ceniti na osnovu onoga što znate i što možete njih da naučite. Kritike koje vam upućuju će biti dobronamerne i konstruktivne, a i vaše dobronamene kritike će prihvatiti sa zahvalnošču. Mislim da je to veoma bitno za stvaranje jedne pozitivne i kreativne atmosfere u kojoj su ljudi motivisani za rad i konstatvno uče, napreduju i pokazuju pozitivne rezultate. Grupe u kojima vlada ovakva atmosfera generalno imaju mnogo više uspeha i kod nas i u svetu. I na njih se treba ugledati. Naravno, bez pristojnih materijalnih ulaganja u nauku nista ne može da se uradi. Nigde u svetu naučnici ne zarađuju mnogo, ali imaju dovoljno za pristojan život i svakako imaju dovoljno za svoja istraživanja i posete raznim konferencijama.

• Kažite nam nešto privatno o sebi (da ljudi ne pomisle da ste isključivo štreber). Koji su vam dalji profesionalni planovi?

Miljana: “Štreberi” danas vladaju svetom! Naravno da sam štreber, plus volim da plešem – tango ili bluz. Često idem do Londona ukoliko ima dobrog koncerta. Pre par godina počela sam da učim da surfujem, i za sada je zabavno, pogotovu što volim da putujem i otkrivam nove delove sveta sa dobrim talasima.

Jelena: Ja jesam štreber i to uopšte ne krijem. Mislim da je sterotip o štreberima kao antisocijalnim bićima koji samo znaju da uče i ništa više u životu odavno prevaziđen. Danas je “geek” kultura veoma popularna i najuspešniji ljudi na svetu su uglavnom ponosni geek-ovi. Biti naučnik za mene nije samo posao već način života. Obožavam da preispitujem sve oko mene i tražim naučna objašnjena za sve. Naravno bavim se raznim drugim stvarima u životu. Obožavam da putujem i upoznajem nove kulture, imam prijatelje iz svih krajeva sveta, volim planinarenje i prirodu.

Foto: Tanjug/Rade Prelic

• Za kraj, nezaobilazno pitanje: da li biste se vratili u Srbiju i pod kojim uslovima?

Miljana: Nemam trenutnih planova za vraćanje, mada je taj koncept ‘vraćanja’ relativno zastareo. Svet u kome živimo je globalizovan, te ja iako radim negde drugde, "radim" za Srbiju tako što promovišem kulturno nasleđe i donosim projekte koji se finansiraju iz drugih sredstava i zaposljavaju lokalne arheologe. Biti "naučni ambasador" je podjednako vredno kao i bilo koji drugi sportski ambasador naše zemlje, mada se takve vesti retko nađu u medijma.

Jelena: I ja sam u stalnom kontaktu sa naučnicima u Srbiji, naročito na Institutu za fiziku u Beogradu, gde često svraćam i držim predavanja. Stalno odlazim i u Istraživačku stanicu Petnica. Nemam planove za stalni povratak, ali bi svakako volela da što više sarađujem sa lokalnim naučnicima.

Čitav naučni rad možete pročitati OVDE.

(S.I. - s.ilic@telegraf.rs)