Imala sam najbolji seks ikada na Košutnjaku, a onda sam čula korake u mraku i saznala najstrašniju istinu u životu

Redakcija Telegraf.rs poslala je poziv čitaocima da se jave sa svojim ispovestima, bilo koje prirode, kako bi "olakšali svoju dušu" i kako bi u komentarima i po reakcijama ljudi na objavljenu ispovest mogli da vide šta drugi ljudi misle njihovom slučaju, da li se i koliko slažu, i možda zaključe šta je najpametnije činiti u toj situaciji. Naš cilj je da zaštitimo vaš identitet ukoliko ne želite da ga iznosite pred svima. Poaljite nam i vi svoju ispovest na redakcija@telegraf.rs.

Ovo je bila najstrašnija ispovest ikada: U STOMAKU NOSIM BEBU KOJA MORA DA UMRE! Stravična priča trudnice Ane iz Kragujevca

Preporučujemo

Kako je savršena srpska svadba prerasla u haos: Rekla mi je da je teško bolesna, a onda me je bidermajerom udarila u glavu!

Ovo je ispovest Snežane (27) iz Vrnjačke banje, koja u Beogradu živi još od prve godine srednje škole. Njenu priču prenosimo vam u celosti.

"Imala sam 19 godina - upisala sam, posle srednje škole željeni fakultet, i pola tog najdužeg raspusta provela kod mojih, u Vrnjačkoj banji, a pola u Beogradu. Jer, već sam ovde stekla prijatelje i bilo mi je lepo da provodim leto u voljenom gradu, u kome, u tom trenutku živim već 4 godine.

Bilo je strašno kada sam došla, ali sam se brzo  navikla i uklopila, i što je najvažnije, zavolela sve u vezi sa Beogradom.

Danas me za prestonicu vezuje mnogo: prve ljubavi, prve svađe, prva iskušenja, ali i najveće razočaranje i stres u životu.

U to vreme, sa 19, imala sam dečka već godinu i po dana. Nismo se videli mesec dana posle prijemnog, koliko sam ja bila kod mojih, pa smo se baš, ako me razumete, zaželeli jedno drugog. Nismo libili da se "dohvatimo" gde stignemo. Tako smo jedne večeri otišli njegovim kolima na Košutnjak. "Zavukli" smo se u jedan od brojnih "štekova", proverili da li smo sami, i prešli na stvar.

Bilo je super, baš sam uživala, kao nikad ranije. Divljina i mogućnost da nas nešto prekine učinili su svoje. I baš u trenutku kada je bilo najlepše, čuli smo korake iz pravca obližnjeg žbuna.

Foto-ilustracija: Profimedia

Ukopali smo se. Milan je skočio kao oparen, navukao šorc i krenuo u pravcu odakle je dopirao zvuk. Išla sam bojažljivo iza njega. Čovek nas je video i krenuo da beži - koliko je mogao brzo da se kreće, jer je tako hodao samo jedan čovek koga smo znali - moj polubrat. Rodio se sa kraćom nogom, i oduvek je otežano hodao. Srušila sam se na zemlju od šoka! Moj polubrat, dečko koji je odrastao sa mnom, dečko kome sam pomogla da dođe u Beograd kada sam se snašla, zaposlila sam ga i izdržavala dok on nije stasao da sam brine o sebi - bio je odvratni voajer!

Nikada nikome nisam rekla šta se desilo, a od tada kući odlazim samo kada on nije tamo. Nikada se više nismo čuli ni videli - znao je da sam ga videla i shvatila.

Devojke, momci - pazite! Nikada niste sigurni ko je sve oko vas i kakve bolesne porive imaju ljudi! Milan i ja smo brzo otišli odatle, i svoju intimu od tada čuvamo za naša četiri zida. Na svu sreću, i dalje smo zajedno, i sve je u najboljem redu."

(Telegraf.rs)