Da li su bitnije pčele ili ljudi? Neobičan rat se vodi zbog akcije na nebu iznad Beograda

Muke pčelara zbog komaraca!

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji: Urađeno je 500 analiza, evo gde su nađeni zaraženi komarci

Preporučujemo

PAŽNJA! Virus Zapadnog nila ponovo u Srbiji: Zaraženi komarci su na OVIM lokacijama

U Beogradu se ovih dana zaprašuju komarci iz aviona, pa je tako u sredu ujutro uspešno izvedena avionska akcija suzbijanja komaraca u naseljima na levoj obali Dunava, u opštini Paliula i u Obrenovcu. 

- Akcija je juče ujutro uspešno izvedena sa sedam aviona, a zaprašivanje je obavljeno na 14.000 hektara. Sprovedena je pod optimalnim evropskim uslovima, i nije bilo nikakvih nepredviđenih okolnosti. Ukoliko vremenske prilike dozvole u petak ili subotu radiće se Grocka, Voždovac, Čukarica i Barajevo - navode za Telegraf.rs u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Kad god krene sezona komaraca, i njihovo zaprašivanje iz aviona, počinje i bunt pčelara koji uprkos pravovremenom obaveštavanju kada i gde će se prskati komarci, negoduju to. Oni strahuju da će izgubiti odnosno da će im uginiti pčele, ukoliko su u polju kad se zaprašuju krvopije iz aviona.

Dok opasnost po pčele vreba od sredstva za njihovo zaprašivanje, zdravlje stanovništva je u riziku od komaraca koji mogu da prenesu već registrovan kod njih virus Zapadni Nil, a strah postoji i od malarije koja je otkrivena kod migranata u Beogradu.

S tim u vezi, postavlja se pitanje: Da li su bitnije pčele ili ljudi?

Foto: Tanjug/AP

Profesor dr Milutin Đorđević sa Fakulteta veterinarske medicine na početku razgovora za Telegraf.rs napominje da niko ne može da kaže da je prioritet zdravlje ljudi, a da nas je briga za pčele. On objašnjava da se komarci zaprašuju iz aviona samo kada je to opravdano, i pita, ko bi preuzeo odgovornost kada bi na levoj obali Dunava obolelo 50 ili 100 ljudi od Zapadnog Nila zato što su se čuvale pčele.

- Mi, pre svega, moramo da definišemo zašto se prskaju komarci. Komarci se ne prskaju da bi sklonili komarce zato što nam oni smetaju. Kada komarci ne bi bili potencijalni vektori bolesti, i zaprašivali se radi našeg luksuza, možda bi ta teza i bila opravdana. Avionski tretman komaraca u Beogradu se radi u subruralnom i ruralnom području, gde postoje poznata staništa komaraca i definisani lokaliteti koji su poznati po tome i od prethodnih godina da je na njima detektovan virus Zapadnog Nila.

- Postavilo bi se pitanje sutra da Zavod za biocide i druge nadležne gradske ustanove ne preduzmu sve preventivne mere u cilju zaštite stanovništva od Zapadnog Nila da li bi argument da to nije učinjeno da bi se zaštitile pčele mogao da prođe u javnosti i da li bi snosili zakonsku odgovornost. Pitam da li bi neko prihvatio opravdanje da oboli 50 ili 100 ljudi na levoj obali Dunava jer nisu zaprašivani komarci zbog pčela - pita dr Đorđević.

On podseća da se avionski tretmani ne rade svakodnevno, već sporadično, i napominje da je jako bitno da se oni realizuju u koordinaciji sa Udruženjem pčelara:

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Njima se moraju pravovremeno davati informacije kada će se i u kojim terminima raditi avionski tretmani, kako bi preduzeli adekvatne mere zaštite pčelinjih legala. U tako koordinisanu priču, i uz to da se u kasnim večernjim satima pre tretmana pčele zatvaraju a puštaju u ranim jutarnjim, kada za njih ne postoje nikakve posledice, čuva se zdravlje ljudi a i štite pčele koje imaju važnu ulogu u prirodi. Suština je da se sve radi u cilju zaštite zdravlja stanovništa, i samo kada su opravdani takvi postupci.

Foto-ilustracija: Foter/august allen

Sekretar izvršnog odbora Društva pčelara "Beograd" Raša Jašović kaže da dolazi do stradanja pčela ukoliko su one spolja na lokacijama gde se zaprašuju komarci. On, međutim, navodi da oni imaju odličnu saradnju sa Zavodom za biocide koji ih obaveštava kada će obavljati tretman. Kaže i da se na isti način tretiraju komarci i u drugim zemljama, ali da se koriste sredstva koja nisu škodljiva po pčele.

- Problem je što je po ovom vremenu teško zatvoriti pčele. Sa druge strane, kod nas se koriste jeftinija sredstva za zaprašivanje koja štete pčelama, a u drugim zemljama se koriste skuplja koja nisu štetna - kaže Jašović.

(Lj. R. - lj.racic@telegraf.rs)