Zaboravite ulazak u EU 2025! Iz Centra za studije evropske politike poručuju: Pre je realna druga polovina sledeće decenije

Direktor za spoljnu politiku u Centru za studije evropske politike (CEPS) Stiven Blokmans smatra da 2025. godina nije realan datum za proširenje Evropske unije.

Iran uveo recipročne mere Srbiji: Odgovor na odluku Vlade od 8. oktobra

Preporučujemo

- Smatram da nije realno očekitvati da će se sve složiti u EU do 2025. godine kako bi njeni građani bili spremni za sledeći talas proširenja. Takođe, države koje su trenutno favoriti verovatno neće biti spremne do 2025. godine. Dakle, teško je očekivati da će se ovo ostvariti iz oba ugla. Pre bih mislio o drugoj polovini sledeće decenije - rekao je Blokmans za "Juropian vestern Balkans" (EWB).

On smatra da je 2025. godina, koju je prvobitno promenuo predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, bitan podsetnik za EU i njene građane, ne samo za države Zapadnog Balkana.

Ističe da Srbija pre svega mora da reši neke od ključnih problema, kao što je smanjenje socio-ekonomskog jaza između sebe i prosečne države članice EU.

- Takođe, Srbija mora da se izbori sa velikim političkim problemima, od kojih je najjasniji priznanje Kosova, što je ključni uslov za članstvo. Smatram da trenutni razvoj situacije ide u suprotnom smeru od rešavanja konflikta, iako je bilo nagoveštaja o razmeni granica kako bi se napredovalo u rešavanju kosovskog pitanja - kaže Blokmans za EWB.

Fellow panelists (all from the #WesternBalkans) are much more pessimistic. 2025 is unrealistic. They ask when the EU will become serious about enlargement and be a stronger agent for change?— Steven Blockmans (@StevenBlockmans) October 17, 2018

Kako kaže, priznanje Kosova je neophodan korak za EU da bi pet članica koje nisu priznale kosovsku nezavisnost promenile svoje mišljenje i uveli Srbiju, a potom i Kosovo, u budući protokol.

Blokmans dodaje da, pored toga, postoji velika bojazan unutar EU o pozivima predsednika Srbija Aleksandra Vučića na jaču saradnju sa Rusijom i Kinom.

Upitan šta vidi kao glavne probleme za perspektivu proširenja Zapadnog Balkana, Blokmans kaže da se radi o pripremi građana EU i same EU za takav potez.

Dodaje da ne misli da je EU previše stroga sa svojim regulativama i da one ne usporavaju ekonomski rast, ali isitče da EU ne pruža rešenja koja štite evropske građane, uzimajući za primere migraciju i na manjoj razmeri sprečavanje terorizma.

- Nivo prioriteta zaista zavisi od političkog raspoloženja, odnosno kako se razvija od sada, do 2025. godine i posle. Jednog dana, pojedini od ovih izazova biće bitniji od drugih. Trenutno smatram da je to dobrobit same EU - rekao je Blokmans.

(Telegraf.rs/Tanjug)