Živković učestvovao u 5. oktobru, a sada osudio krađu slika i paljenje Skupštine: Bio je to akt bezumlja, to mislim i danas (FOTO)

Povodom izložbe u Domu Narodne skupštine, posvećene nestalim slikama i umetničkim delima iz parlamenta pre 18 godina, tadašnji učesnik Petog oktobra 2000-te godine i aktuelni lider Nove stranke Zoran Živković rekao je da tadašnji DOS, kao i stranke koje su ga činile, nisu organizovale ni paljenje skupštine, ni krađu slika.

Jesi li čuo ovo, majmune jedan? Jesi li čuo ovo, kretenu? To nisi čuo, džukelo: Skandalozni rečnik Zorana Živkovića u Skupštini Srbije

Preporučujemo

Živković je rekao da je ono što se događalo posle podne 5. oktobra bio akt bezumlja koji je on i tada osudio, a i danas ponovo osuđuje.

One koji su to učinili mogao bi, kaže, da nazove grupom neodgovornih pojedinaca čiji su bes, ili želja za krađom, ili nešto treće, doveli do toga da se unište vredna umetnička dela i zapali deo skupštine.

- To nema nikakve veze sa organizatorima 5. oktobra, ni sa onim časnim i poštenim ljudima koji su u najvećem delu bili ovde ispred, jer mi smo tog dana osvojili slobodu i ovaj prostor je ponovo tada dobio značaj koji treba da ima u svakoj državi, a to je da bude hram demokratije. Sigurno je bilo pogrešno očekivati od nas da spaljujemo nešto što smo oslobodili - rekao je Živković.

U Domu Narodne skupštine danas je otvorena izložba "Umetnost koja čeka pravdu" posvećena nestalim slikama, skulpturama i mobilijaru u događajima Petog oktobra 2000-te, a predsednica parlamenta Maja Gojković poručila je da se ne sme odustati od potrage i da se pokradena umetnička dela moraju vratiti.

Foto: Narodna SKupština Republike Srbije

Vrednost tih dela je, kako je rekla, neprocenjiva, ne samo u materijalnom smislu, već pre svega zato što predstavljaju važan deo našeg kulturnog identiteta i imaju izuzetnu umetničko-istorijsku vrednost.

Gojković je otvarajući izložbu rekla da su to dela koja jednako pripadaju svim građanima, navodeći da je u paljenjem zgrade Skupštine pre 18 godina naneta nesaglediva šteta, jer je značajan deo kulturnog nasleđa nestao i do danas nije vraćen.

Ona je poručila da treba nastaviti s potragom za tim delima i svim ostalim što je nestalo iz Doma Narodne skupštine, te da se neće odustati od toga da se Srbiji vrati "neprocenjivo blago".

Apelovala je na sve građane koji bilo šta znaju o tim umetničkim delima da to jave skupštini, navodeći da je upravo zahvaljujući savesnim građanima u proteklih nekoliko meseci vraćen deo otuđenog nameštaja.

- Ali, na tome nećemo stati, jer u potrazi za tim delima verujem da ćemo ponovo pronaći i deo sebe - poručila je.

Foto: Narodna SKupština Republike Srbije

Ona je dodala da je kolekcija umetničkih dela prikazanih na izložbi nastajala od 1936. godine, a među njima je pomenula remek dela Save Šumanovića, Petra Dobrovića, Koste Hakmana, Zore Petrović, Vase Pomorišca...

- I nakon Drugog svetskog rata sve do savremenog doba skupštinska zbirka je obogaćivana delima autora iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije, koja su deo izuzetne zbirke srpskog i jugoslovenskog slikarstva 20. veka - rekla je predsednika parlamenta.

Direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić rekla je da je izuzetno počastvavana time što je muzej dobio priliku da pomogme Narodnoj skupštini u realizaciji ove izložbe.

- Kao institucija koja se bavi pre svega zaštitom kulturnih dobara data nam je mogućnost da kroz samo prikazivanje kopija nestalih umetničkih dela i mobilijara u ovom skupštinskom holu oživimo sećanje na umetnike, stvaraoce i predmete koji su od 1937. godine svojim talentima i bogatim opusima doprineli da zidove ovog zdanja krase pejzaži, portreti, ikone… - rekla je Bojić.

Ona je dodala da Istorijski muzej Srbije zajedno sa Narodnom skupštinom, izložbom želi da podseti javnost i pokaže, u vidu replika, šta se sve nekada pre 5. oktobra 2000-te godine nalazilo u Skupštini.

- Imaćete prilike da vidite kopije dela Stevana Bodnarova, Zore Petrović, Petra Lubarde, Živojina Vlaića, Smilje Bojičić, Đorđa Bošana, Vojteha Bratuše, Peđe Milosavljevljevića i drugih. Kao zaštitari možemo da žalimo što ovih dela više nema i da apelujemo da se ovako nešto u našoj zemlji više ne dogodi - navela je Bojić.

(Telegraf.rs / Tanjug)