239 amandmana na nacrt izveštaja o Srbiji u Evropskom parlamentu: Ko se sve i zbog čega "žalio" Dejvidu Mekalisteru
Izvestilac za Srbiju je u svom nacrtu izveštaja ove godine težište stavio na pet oblasti: ekonomski rast, vladavinu prava, medijske slobode, dijalog sa Kosovom i rad Parlamenta Srbije
Poslanici Evropskog parlamenta podneli su 239 amandmana na ovogodišnji nacrt izveštaj Dejvida Mekalistera o Srbiji. Amandmani se u najvećoj meri odnose na vladavinu prava u Srbiji, odnose sa Rusijom i dijalog sa Kosovom.
I ove godine hrvatski poslanici podneli su veliki broj tzv. ”bilateralnih amandmana” koji se tiču isključivo pitanja odnosa Hrvatske i Srbije.
Poslanici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET) podneli su do kraja avgusta ukupno 239 amandmana na nacrt izveštaj o Srbiji, koji je izvestilac Dejvid Mekalister predstavio 20. juna.
U pitanju je značajno manji broj amandmana u odnosu na prethodnu godinu, kada ih je bilo 325.
Diplomatski izvori u Briselu za Tanjug kažu da je opšta ocena da su ove godine kritike poslanika na nacrt izveštaja o Srbiji umerenije i da daju konstruktivan doprinos tekstu Dejvida Mekalistera.
Izvestilac za Srbiju je u svom nacrtu izveštaja ove godine težište stavio na pet oblasti: ekonomski rast, vladavinu prava, medijske slobode, dijalog sa Kosovom i rad Parlamenta Srbije.
Poslanici AFET-a u svojim amandmanima ukazali su na neophodnost jačanja vladavine prava u Srbiji kao fundamentalne vrednosti EU, uključujući nezavisnost pravosuđa, slobodu izražavanja i nezavisnost medija u Srbiji, jačanje ekonomske politike, bolju zaštitu prava radnika - prevashodno žena i mladih, kao i zaštitu opštih prava žena, dece, pripadnika romske poluplacije i ugroženih manjinskih grupa.
Poslanici su kroz amandamne insistirali i na jačoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Kroz pojedine amandmane insistiralo se na primeni preporuka posmatrača OEBS-a kada je u pitanju izborni proces u Srbiji, kao i na trasparentnom finansiranju političkih partija.
Među amandamnima su se našli i oni koji ukazuju na zabrinutosti zbog vojne saradnje Srbije i Rusije, ali i amandmani u kojima se navodi da Srbija u procesu usklađivanja spoljne politike sa EU ”ima pravo da održava odnose sa Rusijom koji su dikrtirani političkim, istorijskim i kulturni identitetom”.
Postavilo se i pitanje uslova rada civilnog sektora u Srbiji, eliminacije političkog uticaja na medije, kao i jedno podsećanje na nerešeni slučaj ”Savamala”.
Poslanici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta pohvalili su Srbiju zbog niza usvojenih reformskih zakona, ali i konstruktivnosti u oblasti regionalne saradnje.
Evropski savet je pozvan da bez odlaganja otvori spremna pregovaračka poglavlja i ubrza celokupni proces pristupanja Srbije.
Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, poslanici su kroz amandamne insistirali na sporazumu koji je u skladu sa međunarodnim pravom i obezbeđuje stabilnost u regionu.
Više poslanika je kroz zajednički amandman poručilo da se ”svaka promena postojećih, međunarodno priznatih granica, može voditi samo kroz sveobuhvatnu debatu u okviru procesa rada na pravno obavezujućem sprazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uz punu podršku svih učesnika”.
Insistiralo se i na multietničkoj prirodi i Srbije i Kosova uz konstatciju da ”etnički čiste države ne smeju biti ono čemu se stremi u regionu”.
Hrvatski poslanici su se i ove godine u svojim amandamnima bavili bilateralnim pitanjima, kao što su veća prava za hrvatsku manjinu u Srbiji, ukidanje univerzalne jurisdiskcije Srbije kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, isplata ratne odštete Hrvatskoj i BiH, kao i sankcionisanje ”govora mržnje” i ”zloupotrebe poslaničkog mandata” Vojsilava Šešelja.
Izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister i pomoćni izvestioci bi na sastanku 25. septembra trebalo da se dogovore oko kompromisnih amandmana, o kojima će se razgovarati na sastanku Spoljnopolitičkog odbora 27. septembra.
Odbor bi finalni tekst izveštaja o Srbiji trebalo da usvoji između 8 i 9 oktobra, a završno glasanje očekuje se na plenarnom zasedanju Evropskg pralmenta koje se održava 28 i 29 novembra u Briselu.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Video: Dragana Mirković sagradila kuću porodici sa Golije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nes
Sve sto traze od Srbije , ni druge zemlje ,koje su EU ne postuju. Na primer : - velicanje ustastva u Hrvatskoj - sve vise neonacizma u Nemackoj , kojima se gleda kroz prste . - korupcija visokih politicara EU. - sve veci jaz izmedju bogatih i srimasnih u EU itd ,itd
Podelite komentar