Rešenje dvovekovnog spora Srba i Albanaca na "100 strana": Šta će sve obuhvatiti sporazum sa Prištinom posle jasnog Vučićevog zahteva?

U kontekstu jučerašnje izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića date Rojtersu, da "ako ikada postignemo sporazum sa Prištinom, Srbija bi morala da dobije jasne garancije da će postati država članica EU 2025. godine", nameće se teza i o drugim činiocima ovog sveobuhvatnog sporazuma, te njihovog preslikavanja na čitav Balkan.

U slučaju sporazuma sa Prištinom, Srbija mora da dobije garancije da će 2025. ući u EU: Vučić izneo jasan zahtev

Preporučujemo

Predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun povodom postizanja sporazuma sa Prištinom, smatra da on zahteva veoma snažnu podršku i verifikaciju.

- S obzirom da će ako se postigne taj sporazum biti suštinski drugačiji od postojećeg stanja, on zahteva veoma snažnu podršku i verifikaciju, kako u samoj Srbiji, tako i od strane Albanaca na KiM, ali i od međunarodnih aktera koji su na jedan ili drugi način uključeni u rešavanje kosmetskog problema - kaže Drecun za RTS.

Podseća da većina članica EU smatra da je pre članstva Srbije u Uniji neophodno postići pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Prištinom.

- Treba imati u vidu da, što se same Srbije tiče, ona želi da postigne sporazum koji će biti dugoročno održiv, njegova održivost između ostalog će se ogledati članstvom Srbije u EU. Dakle, ta potvrda i osnaženje sporazuma mora da se ogleda preko članstva u EU, to bi garantovalo da će sporazum biti na duge staze, do kraja sproveden i da neće izazvati eventualno novu destabilizaciju - tvrdi Drecun.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Odgovarajući na pitanje na koje još garancije bi Srbija mogla da računa, Drecun kaže da svakako sa napretkom ekonomije dolazi do jačanja političke i bezbednosne stabilnosti.

- To je podsticaj za sve zemlje u okruženju i tako stabilan region i stabilna Srbija će biti najbolja garancija da će sporazum biti realizovan i da neće dovesti do nekih novih sučeljavanja - navodi Drecun.

Na pitanje da li za tu ideju postoji razumevanje u Prištini, Drecun kaže da "u Prištini više postoji razumevanje za ideju o "velikoj Albaniji" nego za evropsku perspektivu celog regiona.

- Ne mogu da primetim neku iskrenu posvećenost toj evropskoj perspektivi od strane većine albanskih političara, jer oni postavljajući raznorazne prepreke na ovom putu ka postizanju sporazuma jednostavno se protive toj evropskoj perspektivi - zaključio je Drecun.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, za Telegraf.rs kaže da je zaista teško govoriti o elementima, kad ne postoji dovoljno informacija o kojim se sve tačkama i na koji način razgovar odvija.

- EU jeste posrednik u ovom pregovaračkom procesu, a evropska perspektiva jeste izuzetno važan elemenent za ukupnu stabilnost regiona. Mislim da je EU svesna ovakve važnosti i da je upravo zbog toga nastala "Strategija 2025", u smislu da se pruži jasna perspektiva daljeg procesa proširenja, upravo kako bi sama EU zaokružila ovaj projekat koji je za nju najvažniji, a to je pitanje bezbednosti evropskog kontinenta - smatra Joksimović.

Kako dodaje, okolnosti se u globalnoj politici brzo menjaju, dinamika je velika, ali bi region, kada rešava otvorena pitanja koja su izuzetno bolna i teška, morao da ima svest da se pred njim nalazi jasna perspektiva budućeg članstva koja pretpostavlja i naravno stabilnost, ekonomski razvoj i dalju saradnju sa najrazvijenijim delom sveta.

Evidentno je da postoji dobra volja i suštinska saglasnost svih onih koji u ovom procesu učestvuju direktno ili na njega imaju snažan uticaj, pogodan je trenutak da se ovo teško pitanje skine sa političke agende Srbije, koja žuri ka procesu evrointegracija, ali i za obezbeđivanje mira i sigurnosti u regionu, ne samo kada govorimo o pregovaračima, nego ukupno.

- Što se EU tiče, važno je da se poruka o otvorenim vratima zadrži, naravno da je važno da se zemlje regiona harmonizuju, ali je s druge strane podjednako važno da se proces evropskih integracija posmatra kao vrsta pokretne mete gde se uslovi konstantno usložnjavaju, da postoji izvesnost da će u određenoj tački, koja je u vremenskom okviru realna za harmonizaciju, postojati politička volja da se proces proširenja nastavi, i da će procedure biti takve da će dozvoljavati da se proces za pridruživanje Srbije i Crne Gore završi do 2025. godine - rekla je ona.

Printskrin: Youtube/Novo jutro - Dea i Sarapa

Jovan Kovačić, direktor Instituta East West Bridge (EWB) "Most Istok-Zapad" kaže da se svaki ovakav sporazum neće se svoditi isključivo na priču o razgraničavanju, kao jedno od mogućnosti, već će zasigurno sadržati veliki niz drugih elemenata.

- Ne želim da prejudiciram ništa, jer može da šteti samom sporazumu, koji se zbog toga i vrši iza zatvorenih vrata i u tajnosti. Pretpostavljam da će uključivati ne samo ljudska prava, religiozna pitanja, bezbednost ljudi sa obe strane Ibra, nego će sporazumevati i rešenja za otvorena ekonomska, privredna i politička pitanja - objasnio je Kovačić i dodao da očekuje da će konačno razrešenje dvovekovnog konflikta između Srba i Albanaca, da bi bilo održivo, morati da bude "odštampano na 100 strana", odnosno da će biti obimno i u više stotina tačaka.

VIDEO: Ovako je izgledala Vučićeva poslednja poseta Kosovu

(Telegraf.rs)