Dijalog Beograda i Prištine "zarobio" proces evrointegracija Srbije

Dijalog Beograda i Prištine je "zarobio" čitav proces evropskih integracija Srbije, kaže generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić i dodaje da je, bez napretka u tim pregovorima, naš put prema EU, odnosno dinamika otvaranja i zatvaranja poglavlja, usporena.

Srbija u EU 2025? Moguće, ali ne i garantovano

Preporučujemo

Grubješić je za Tanjug rekla da su trenutno, pored 14 otvorenih poglavlja, za otvaranje spremna još četiri, uključujući i poglavlje 2, sloboda kretanja radnika, a njihovo ptvaranje se može očekivati do kraja godine.

- Četiri poglavlja su spremna za otvaranje i poslata su u Brisel. Opet zavisi od njihove odluke i procene da li će sva četiri ili tri, dva...Nadam se da će ovaj put sva četiri biti otvorena - kaže Grubješić.

Navela je da poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, neće biti otvoreno do kraja godine.

- To ne možemo da očekujemo. Postoje indicije da se to poglavlje pred kraj otvori. Kako god bilo, naša je obaveza iz tog poglavlja da svoju spoljnu, bezbednosnu, odbrambenu politiku progresivno usaglašavamo sa politikom EU - rekla je Grubješić.

Suzana Grubješić - Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Nije dobro, ocenjuje, što se procenat usklađenosti sa odlukama EU u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike smanjuje i navodi da on trenutno iznosi 49 odsto i da to znači da opada.

- Izveštaj o skriningu još nije dostavljen, ali je konstatovan pad usklađenosti naših odluka u domenu spoljne politike sa odlukama EU - navodi Grubješić.

Spekulacije u medijima da Litvanija koči otvaranje poglavlja 31, te one da je izveštaj o skriningu "u fioci" nekog ministrastva spoljnih poslova jedne moćne države članice EU, treba, kaže, ostaviti po strani.

- Ono što je takođe izvesno to je da nas neće pritiskati za ovo poglavlje sve dok ne vide neki rezultat dijaloga Beograda i Prištine - smatra Grubješić.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Podsetila je da poglavlje 31, kao apsolutno političko poglavlje, za druge zemlje nije bilo uopšte zahtevno i za njih nije bilo problem, jer su one svoju spoljnu bezbednosnu politiku usaglašavale mnogo brže nego Srbija.

Međutim, kaže, od 2014, kada smo otpočeli pregovore o članstvu u EU, međunarodne okolnosti su se promenile i EU je uvela sankcije Rusiji zbog Krima.

- Samim tim, nas je stavila pred veliku dilemu - da li se pridružiti tim sankcijama ili ne? Naša odluka, za koju mislim da je ispravna, bila je i ostala da se mi sankcijama Rusiji ne pridružujemo. Za zemlju koja je maltene energetski zavisna od Rusije bilo bi čisto samoubistvo uvoditi sankcije - smatra Grubješić.

Ono što nije dobro je, ističe, to što se sankcije prema Rusiji obnavljaju svakih šest meseci i što se ne vidi kraj kada će EU to zaustaviti.

- Dokle god se to ne desi, kako sada stvari stoje, mi to poglavlje očigledno nećemo otvoriti - kaže Grubješić.

Najavila je da će uskoro biti predstavljeni rezultati najnovijeg istraživanja o stavovima građana Srbije o EU koje su u junu sproveli Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka na uzorku od 1.200 građana.

Grubješić je podsetila da je prošle godine jedno isto takvo istraživanje u saradnji sa FPN na istom uzorku pokazalo da su podrška procesu evropskih integracija i podrška ulasku Srbije u EU bile oko 42 odsto.

(Telegraf.rs/Tanjug)