Srbija sada gleda u Trampa: Preostali i najjači adut u borbi za razgraničenje?

Jako je odjeknula u srpskoj javnosti izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da neće doći do revidiranja granica koje su na Balkanu povučene posle ratova. Međutim, on što je izvesno da je dijalog Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom EU, već duže vreme u pat-poziciji. S tim u vezi, sve glasnije se govori o uključivanju drugih međunarodnih faktora u razgovore o konačnom sporazumu o normalizaciji odnosa, u prvom redu SAD, koje su očito spremne da saslušaju stav Srbije.

Kosovu Preševo, Srbiji četiri severne opštine: Predlog šest eksperata za razmenu teritorija

Preporučujemo

To se poklopilo i sa sve značajnijim poboljšanjem odnosa na relaciji Beograda i Vašingtona. Krajem jula pompezno, uz učešće premijerke Ane Brnabić i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića u američkom Kongresu je obeležena stogodišnjica podizanje srpske zastave na Beloj kući.

Brnabić u Vašingtonu - Foto: VLADA REPUBLIKE SRBIJE

Usledila je izjava ambasadora SAD u Beogradu, Kajla Skata, da je Američka ruka pružena Srbiji, a da je na Srbiji da je prihvati. On je takođe naglasio, po prvi put, da je jasno da ni Beograd ni Priština neće dobiti sve što hoće, već da je važno da obe strane dođu do kompromisa.

U tom smislu, šef srpske diplomatije je ponovio da je stav nove američke administracije da će podržati nova, kreativna rešenja koja će biti prihvatljiva i Beogradu i Prištini.

- Rano je govoriti, nismo još došli do toga da raspravljamo o pojedinostima, ali stav SAD je da dozvoljavaju nova, kreativna rešenja i da se otvara nova mogućnost ukoliko je to prihvatljivo za obe strane i to je rezultat nove američke administracije - kazao je Dačić.

Dačić na svečanosti u američkoj ambasadi - Foto: Tanjug/Rade Prelić

On je podsetio da je o ideji za rešenje kosovskog pitanja prvo razgovarao sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Vesom Mičelom, koji se, kaže, postarao da se on sastane sa američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom i predstavi tu ideju i njemu.

- Veoma sam zahvalan Vesu Mičelu, a on je to uradio jer je poznavao istoriju Evrope i ovih prostora, a u porodici takođe ima ljude koji dolaze iz ovog regiona i razume se dobro u ovo o čemu govorimo - istakao je Dačić.

Ministar spoljnih poslova je naglasio da je neophodno za Srbiju da, pored dobrih političkih odnosa sa Rusijom i Kinom, pre svega ima dobre odnose sa SAD.

Ovu tezu podržava i Dragan Šormaz, narodni poslanik i predsednik Grupe prijateljstva sa SAD u Skupštini Srbije. On je za Telegraf.rs rekao da međunarodna pozicija bilo koje države u svetu zavisi od odnosa sa Amerikom.

- Neki to ne mogu da shvate već 30 godina u Srbiji. Naš je interes da se sa njima dogovoramo i ubeđujemo. Ali, to ne može ako su oni naši "neprijatelji" i stalno pod udarima pojedinih tabloida i nekih političara. To nisu dobronamerni odnosi. Mi sebi moramo da priznamo šta su Sjedinjene Države i da ih zamolimo za pomoć u ovoj situaciji - napominje Šormaz.

Dragan Šormaz - Foto: Nikola Tomić

Prema njegovim rečima, ako se to nekome ne sviđa, ne treba ni da se bavi politikom.

A, ideja razgraničenja se ne sviđa Zapadnoj Evropi, kao ni albanskoj eliti u Prištini, koja ne podržava stav Hašima Tačija, dok su Rusija i Kina na stanovništu da im je relevatno međunarodno pravo, ukazao je Zoran Milivojević, karijerni diplomata.

- S druge strane, očigledno da Vašington ima drugačiji stav i da američkoj administraciji leži ovo o čemu pričaju predsednik Vučić i Tači. Imam utisak, kao da su oni u nekom neslužbenom dogovoru sa Vašingtonom - kaže Milivojević za naš portal.

On ističe da je ovo prilika da sa Vašingtonom otvorimo dijalog, koji bi bio produktivan ne samo po pitanju Kosova i Metohije, već da poboljšamo odnose i na političkom i na ekonomskom planu.

- Pošto su spremni da saslušaju, ali i da po nešto prihvate, ako im odgovara, to je za Srbiju dobra vest i treba je iskoristiti - ukazao je ovaj karijerni diplomata.

Zoran Milivojević - Foto: A. Nalbantjan

Kako nam je rekao, Angela Merkel ne govori u ime EU, jer pet država članica nije priznalo Kosova. Takođe, EU je pokazala da nema snage da problem razreši, o čemu svedoči i primer Briselskog sporazuma, koji pod njenim sponzorstvom i dalje ne može da se sprovede do kraja.

- Tu prazninu treba iskoristiti i sa Vašingtonom voditi jedan konstruktivniji dijalog, koji treba da pokaže našu fleksibilnost, ali i da pokaže koliko su SAD spremne da saslušaju argumente i izađu nam u susret. Mislim da je Vašington adresa, jer će preseći veliki - dodao je Milivojević i zaključio:

- Šta god da se dogovori oni moraju da aminuju.

Da je moguće stav Berlina neutralisati, smatra i politički analitičar Dejan Vuk Stanković. On kaže da bi nemačka pozicija o promeni granica na Balkanu izgledala drugačije ukoliko bi ideju predsednika Srbije o razgraničenju podržao Vašington.

- Ako Vašington kao ključna metropola u političkom smislu u zapadnom svetu prihvati ideju o razgraničenju, odnosno korekciji granica mislim da bi se Nemačko protivljenje na duge staze moglo relativizovati i potencijalno neutralisati, ali to su sve hipotetičke situacije - rekao je on.

Dejan Vuk Stanković - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Važno je, kaže Stanković, da se Srbija bori za ono što vidi kao najbolje rešenje, a mišljenja je da je to razgraničenje.

VIDEO: KFOR izvodi vežbe, konvoj vozila prolazi kroz Kosovo

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)