Od Irske do Indije, od hiljade mrtvih do prijateljskog rukovanja: Kako su u svetu protekla razgraničenja

 ≫ 
  • 0

Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da se zalaže za razgraničenje sa Albancima, otvorila je i pitanje definicije i primera u istoriji. U Evropi su poznata samo dva primera mirnog međuetničkog rešenja, jednog do koga je došlo posle sukoba, ali jednog azijskog koje je odnelo hiljade života.

Precizna mapa "podeljenog" Kopaonika: Kada na skijanju ugledate pripadnike KFOR-a, nemojte da se čudite

- Hoćemo jasne granice, a ne provizorijum kao što je danas, u kome nam jedno piše, a sasvim drugo imamo na terenu - rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obrazlažući svoj stav o razgraničenju.

Razgraničenje predstavlja jednu od tehnologija etničkog razdvanja ili etničkog menadžmenta, kaže za Telegraf.rs, politički analitičar i predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.

- Kosovo o kome je sada reč je faktički razgraničeno. Srbi žive u enklavama, a tamo gde ih ima pomešanih sa Albancima, ne idu zajedničke škole, svoj jezik mogu da govore u privatne svrhe, iako zahvaljujući međunarodnoj zajednici imaju pravo na korišćenje svog jezika. Taj mehanizam zajedničke saradnje je počeo da se uspostavlja od 2013. godine, odnosno od Briselskog sporazuma - napomenuo je Janjić.

Dušan Janjić - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Primeri razgraničenja u istoriji su retka, jer to nisu jednostavne stvari, napominje za naš portal, istoričar Predrag J. Marković.

- Mirno razgraničenje je kao dobar razvod. To je retka stvar u istoriji - ističe on.

Predrag J. Marković - Foto: MediaCentar.rs

U Evropi postoje tri primera razgraničenja. Prvi primer je razgraničenje između Švedske i Norveške na početku veka, koje je nazvano "skandinavizacija".

Norveški parlament je 1905. godine raskinuo uniju sa Švedskom, a Oskar drugi Švedski se odrekao norveške krune.

Granica Švedske i Norveške - Printskrin: google.maps, Telegraf

Drugi primer nije tako jednostavan i posledica je brojnih sukoba. U pitanju je podela Irske na severni i južni deo. Ona je izvršena odlukom parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva. Akt o podeli je izglasan 1920. godine, u vreme Irskog rata za nezavisnost, a stupio je na snagu 3. maja 1921.

Navodni cilj podele je bio bolje administrativno upravljanje teritorijom Irske. Međutim pravi razlog je bio taj što su britanske vlasti planirale da severni deo Irske, nastanjen pretežno protestantskim stanovništvom zadrže u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva u slučaju odvajanja južnog, pretežno katoličkog dela.

Severna Irska je potpisanim Anglo-irskim sporazumom dobila pravo da se odvoji od ostatka Irske i ostane unutar Ujedinjenog Kraljevstva, što je ona i učinila 8. decembra 1922. Severna Irska je i dan danas deo Ujedinjenog Kraljevstva dok je u južnom delu formirana Slobodna Irska Država, odnosno današnja Republika Irska.

Podeljena Irska - Printskrin: google.maps, Telegraf

Treći evropski primer je razvod Češke i Slovačke. Nekadašnja Čehoslovačka je sporazumno prestala da postoji 1. januara 1993.

Granica Češke i Slovačke - Printskrin: google.maps, Telegraf

Četvrti, ali vanevropski i najkrvaviji primer je Država Pakistan. Ona je nastala 1947. godine, od većinski muslimanskih delova Britanske Indije. U trenutku odvajanja na prostoru današnje Indije je ostalo više od četiri milouna muslimana, dok je na prostoru Pakistana ostalo oko sedam milouna hinduista i sikha. Pretpostavlja se da je u sukobima oko podele život izgubilo oko 750.000 ljudi.

Granica Indije i Pakistana - Printskrin: google.maps, Telegraf

Kad je reč o Africi, Marković nam je rekao da na „Crnom kontinentu“ nijedna granica nije etnička.

- U Africi su granice povlačene u Berlinu, Parizu i Londonu — lenjirom, tako da bi u Africi svaka priča o razgraničenju otvorila takav pakao. Na afričke države uopšte ne može da se primeni princip etničke države - kazao je Marković i dodao da su u današnjoj zapadnoj Evropi „raščišćene granice“, što je rezultat vekovnih ratova i pokolja.

VIDEO Kada je došlo do najave da će se rešiti spor oko imena Grčke i Makedonije došlo je i do nasilnih protesta na granici:

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA