Pismo nevladinih organizacija je površno i kontroverzno! Milićeva oštro napala one koji su pisali Mogerinijevoj

Predsednica Centra za evroatlanske studije (CEAS) Jelena Milić oštro je danas kritikovala pismo grupe nevladinih organizacija iz Beograda i Prištine Mogerinijevoj kao površno, kontroverzno, a posebno ukazuje da potpisnici ne nude bilo kakvo ostvarljivo rešenje.

Đurić odbrusio sveštenstvu u politici: Niko nema monopol nad crkvom, Srbiju čeka izuzetno teška i složena borba

Preporučujemo

Deo NVO traži od Mogerinijeve da se izjasni protiv podele Kosova ili razmene teritorija po etničkom principu, o čemu se inače debatuje u javnosti, a Milić ističe da neko ko ne zna o čemu se radi pismo može da protumači kao da se Srbija i Kosovo spremaju da sa svoje teritorije izbacuju druge manjine.

- Pismo je kontroverzno, jer iz njega proističe da potpisnici u stvari uopšte ne veruju u EU integracije, jer smatraju da bi sporazum, ako se postigne, mogao da dovede do dramatičnih posledica u regionu, u kojem smo, inače, svi za EU, a većina i u NATO ili ima saradnju sa tom organizacijom - rekla je Milić za Tanjug.

Ona je takođe primetila i da se u pismu spominju nestali, ali da se ne traži nastavak suđenja za ratne zločine, pa se pita da li je to izostalo zato što su među potpisnicima i organizacije sa Kosova, ili iz nekog drugog razloga, ali je, ističe, indikativno da se to pitanje ne spominje.

- Konačno, pismo ne nudi ostvarljivo i sprovodljivo rešenje - rekla je Milić.

Ona je odbacila tezu koja se provlači i kroz pismo, i u javnosti uopšte, da bi podela bila etnička.

Profesor Danijel Server sa američkog Univerziteta Dzon Hopkins Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Milić objašnjava da je na toj, pogrešnoj tezi napravljena čitava "drama", a da su njeni "tumači", poput Danijela Servera ovih dana, zapravo zagovarali neke svoje interese i to koristeći argumente od pre 10 ili 20 godina, koji više "ne piju vodu".

Korekcija administrativne linije, koju i njena orhganizacija predlaže, ne može da ima nikakav domino efekat, niti da "povuče" podele nekih drugih zemalja ili teroitorija, kako to navode njeni protivnici, jer su, objašnjava Milić, zemlje regiona mahom u procesu evropskih integracija i članice NATO-a.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

- Nisam sigurna da li su potpisnici pisma Mogerinijevoj svesni da bi priče o navodno etnički čistijim državama možda pre mogli da upute Mađarskoj i Poljskoj, nego Srbiji i Kosovu. Mislim da ne shvataju da Federika Mogerini izražava stav svih zemalja članica EU, u kojoj su, između ostalog, i Mađarska i Poljska, ali i pet zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo - rekla je Milić.

Milić takođe pita kako bi dogovor Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa mogao da izazove bilo kakvo "dramatično pokretanje" stanovništva, ako se to nije dogodilo 2008. godine, kada je Kosovo unilateralno proglasilo nezavisnost, što je, dodaje, mnogo "neprijatnije" od bilo kakvog dogovora Beograda i Prištine.

- Mi pričamo o korekciji administrativne linije samo u kontekstu dogovora Beograda i Prištine, dakle ni na koji nasilan ili jednostran način - rekla je Milić.

Naravno da ne postoji idealno rešenje, kaže Milić i napominje da joj nije poznato da li državni vrh uopšte ide u pravcu ideje korekcije administrativne linije.

- To još nismo čuli. Verujem da i oni imaju, itekako, i argumente protiv korekcioje granice, imajući u vidu Srbe koji u toj varijanti ostaju na jugu - kaže Milić i dodaje da korekcija administartivne linije, kakvu zagovara njen Centar, nije zasnovana na etničkom principu.

(Telegraf.rs / Tanjug)