Razmenjivao sam ideje sa Merkel: Vučić o saznanjima Telegrafa da je nemačka kancelarka pripremila plan za Kosovo (VIDEO)

Do sada sam ih sve odbio. Uvek sam tražio više za Srbiju i Srbe, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na pitanje novinara o planu nemačke kancelarke Angele Merkel za Kosovo. Kako je Telegraf.rs ekskluzivno saznao i objavio, Merkel je svoj plan predstavila svojim kolegama sa Balkana iz Evropske narodne partije (EPP), čijoj grupaciji pripada i njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU).

- Ukoliko neko želi rešenje, ZSO će morati da bude formirana, a ako ga ne želi, onda ćemo ostati u kaljuzi u kojoj ćemo se preganjati na ovaj način svakodnevno, kao što smo to činili do sada i čemu se neću nimalo radovati - izjavio je Vučić na konferenciji za medije, koja je bila posvećena položaju Kosova.

Preporučujemo

On je to rekao povodom saznanja našeg portala, koje se preneli gotovo svi mediji u zemlji, da je nemačka kancelarka predočila svoj plan Beogradu za rešenje kosovskog problema.

Vučić na konferenciji za medije - Foto: Tanjug/Sava Radovanovic

Predsednik Srbije je kazao da je dobio više planova i "ZSO plus i Ahtisari plus plus, svakojaka čuda".

- Više planova sam dobijao. Nije Merkel izlazila sa svojim planom, sa njom sam razmenjivao ideje i moje ideje joj se nisu dopadale. To je sve što mogu da vam kažem - izjavio je Vučić.

Dodao je da je u tim razgovorima sa Merkel zastupao ideje za koje misli da bi donele dobro Srbima i Srbiji.

- Na kraju je to pitanje za Srbe i Albance. Druga stvar je što Angela Merkel mene poštuje kao čoveka koji je iskren. To što kažem njoj, to kažem i u Briselu, to kažem i Putinu. To što kažem u Vašingtonu, to kažem i u Moskvi, za razliku od nekih drugih - kazao je Vučić.

Evo šta je na konferenciji za medije, Vučić rekao o planu Angele Merkel:

Podsećamo, kako smo ekskluzivno saznali od izvora iz EPP-a, plan nemačke kancelarke treba da se realizuje na kratki i srednji rok.

U prvoj fazi bi pre svega trebalo da dođe do formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), ali sa širim ovlašćenjima, čime bi ona imala pravu snagu i olakšala život građana.

S druge strane, plan nemačke kancelarke bi podrazumevao verifikaciju stanja na terenu, tj. priznanje bez priznanja: Beograd bi pristao da "prepozna realnost, ali ne i nezavisnost", dok bi se Priština zadovoljila time da neće biti ometana u svojim pokušajima da postane članica međunarodnih institucija.

Konačno rešenje bi usledilo u srednjem roku, odnosno posle 20 godina.

Posle tog perioda, u Zajednici srpskih opština bi bio održan referendum o otcepljenju, što bi stvorilo realnu šansu da se deo Kosova na kome živi većinsko srpsko stanovništvo vrati pod efektivnu vlast Beograda.

M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)