O ovome se ćuti! Po naređenju Putina pre tačno 15 godina poslednji ruski vojnik je napustio Kosovo i BiH

Po nalogu predsednika Rusije Vladimira Putina, 2003. godine, ruski mirovnjaci su povučeni sa Kosova i Metohije i iz Bosne i Hercegovina. Politička podrška zvanične Moskve u pojedinim svetskim organizacijama, pre svega u Ujedinjenima nacijama tokom proteklih godina se pokazala kao presudna. Međutim, povlačenje vojnika posle pompeznog zauzimanja prištinskog aerodroma u kasno proleće 1999. godine, pokazalo je da su bratska podrška i ljubav samo mit, kada su pitanju velike sile i da je na snazi samo interes.

Na Kosovo stiže 125 vojnika bataljona za helikopterske napade Nacionalne garde Tenesija: Šta će im biti zadatak?

Preporučujemo

Predsednik Rusije Vladimir Putin doneo je 5. maja 2003. godine odluku o povlačenju ruskih mirovnih snaga sa prostora bivše Jugoslavije.

Vladimir Putin - Foto: AP/Tanjug

Prvog avgusta iste godine Balkan je napustio poslednji od skoro hiljadu ruskih vojnika i oficira – 320 mirovnjaka iz Lenjingradskog vojnog okruga baziranih u Ugljeviku u Bosni i Hercegovini i 650 vojnika Moskovskog vojnog okruga i pripadnika vazduhoplovno-desantnih snaga razmeštenih na teritoriji Kosova u tri glavne oblasti (u opštini Kosovska Kamenica koja je bila pod kontrolom Amerikanaca, u opštini Srbica gde su glavni bili Francuzi, i u opštini Mališevo gde su komandovali Nemci, kao i na glavnom kosovskom aerodromu „Slatina“, koji se nalazi petnaestak kilometara od Prištine, glavnog grada pokrajine).

Ruski vojnik - Foto: Tanjug / AP

Prema rečima tadašnjeg načelnika Generalštaba Anatolija Kvašnina, "Rusija nije više imala strateške interese na Balkanu.

Pored svega ostalog, ta odluka je faktički poništila smisao i značaj marša na Prištinu, čiju 20. godišnjicu Kremlj namerava da proslavi sledeće godine.

VIDEO: Rusija predstavlia najnovije nuklearno naoružanje

Kada su počele borbe u Kirgistanu, Rusi su shvatili da je veliki broj njihovih borbenih snaga angažovan u Bosni i na Kosovu, kaže za Telegraf.rs, vojni analitičar Aleksandar Radić.

- To je protivprirodno, kad treba da brane svoju otadžbinu, a drugima su na raspolaganju. Rusi su 2000. godine prvo povukli, urgentno, padobrance i zamenili te jedinice sa pešadijom, a 2003. godine je povučen ceo kontigent. To je bila prirodna posledica političkog stava koji se reflektovao na odbranu Rusije, da treba uložiti maksimalne napore u odbranu ruskih državnih interesa - pojašnjava Radić tadašnju situaciju u Rusiji.

Aleksandar Radić - Printskrin: Telegraf

Napominje da Drugi rat u Čečeniji i sve ono što se dešavalo su bili pripretili Rusiji i Moskva je tada uputila jasan signal da Kosovo i Metohija i BiH nisu primaran teren za angažovanje njihovih snaga.

- Danas Rusija na jedan veoma povoljan način politički je prisutna u kosovskoj temi kroz podršku koju pruža u UN, ali mi imamo mitove o tome kako ta podrška može da se pretvori u nešto drugo. Da se razumemo, na Kosovu su prisutne članice NATO i one su tu jedina moguća strana sa kojom mi možemo da razgovaramo. Ruska vojska nije tamo, naše snage bezbednosti koje bi mogle da vrate deo snaga to mogu samo u teoriji, jer je potrebno odobrenje NATO. To je predsednik Vučić nedavno rekao, u suprotnom to bi značio rat sa NATO - istakao je Radić i dodao:

- Ne možete, ako ste uspostavili neka pravila igre, da ih promenite. U politici postoje primeri kršenja dogovora, ali dogovor uvek krši jača, nikad slabija strana.

Mi ovde volimo da mistifikujemo, ali Rusija radi kao i svaka država - ono što je u njenom državnom interesu, kaže za naš portal, vojni analitičar Vlade Radulović.

- Nema tu ljubavi, niti bratstva i savezništva. Priča da oni brinu o Srbima? Gospodo, ako brinete o Srbima, zašto niste ostali dole da te Srbe branite? Oni su se povukli i ono što se kod nas u medijima potiskuje je taj govor Vladimira Putina te 2003. i 2004. kada je u fokusu bio problem koje Rusija ima unutar svojih granica, južni deo Dagistana i taj deo ka Čečeniji. Oni su iz razloga zaštite svojih granica povukli pripadnike svog kontigenta sa Kosova koji su se nalazili u okviru KFOR-a - ukazao je Radulović.

Vlade Radulović - Foto: mc.rs

On kaže da je njegov stav, da ukoliko zaista želite da pomognete i sačuvate nekoga, ostajete, a ne povlačite se posle dve, tri ili četiri godine.

- Da li je to moralno sa njihove strane ili ne, može se diskutovati, ali to je moj stav. Oni su time stavili na prvo mesto, što je i logično, interes svoje države i svojih građana. U tom trenutku su pokazali da je interes Ruske Federacije bitniji od zaštite Srba na Kosovu, a svako neka tumači kako hoće - da li je to bio bratski čin ili nešto drugo - zaključio je Radulović.

I dok se u ruskoj javnosti, ali i našoj, povlačenje sa Kosova i iz BiH gotovo ne pominje, ruska kinematografija snima dva skupa filma povodom 20. godišnjice operacije "Marš", odnosno dolaska ruskih padobranaca iz BiH na prištinski aerodrom Slatina, u junu 1999. godine. Povlačenje očigledno nije interesantno za bioskope.

VIDEO: Srpski specijalci u Rusiji na vežbama "Slovensko bratstvo"

M. Ivas/J.Nikolić (marko.ivas@telegraf.rs/j.nikolić@telegraf.rs)