Ako kreneš u preticanje, dodaj gas! Tako je govorio Zoran Đinđić, danas bi proslavio 66. rođendan

12. marta u dvorištu vlade obeležili smo 15. godina od atentata na nekadašnjeg premijera Zorana Đinđića, a na današnji dan, proslavljali bismo njegov 66. rođendan.

Najpoznatiji atentati u svetu i Srbiji: Ubijali su vladare i političare, a posle ovih likvidacija usledile su strašne posledice, čak i ratovi (FOTO)

Preporučujemo

U Bosanskom Šamcu (današnjem Šamcu), 1. avgusta 1952. godine rođen je jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke, dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda (1997) i predsednik Vlade Republike Srbije u periodu 2001-2003.

Ovim povodom rukovodstvo DS-a danas je položillo cveće na grob bivšeg premijera i lidera demokrata.

- Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac i saradnici Zorana Đinđića danas su položili cveće i upalili sveće na grobu ubijenog predsednika Demokratske stranke i premijera Srbije u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu - saopštila je DS na svom sajtu.

Na dan rođenja Zorana Đinđića, predsednik DS @ZoranLutovac sa Đinđićevim saradnicima položio je cveće na grob ubijenog predsednika Demokratske stranke i premijera Srbije https://t.co/6yTpvOiLOG pic.twitter.com/x2rFbTdk0C— Demokratska stranka (@demokrate) August 1, 2018

Đinđić je nakon završene osnovne škole došao u Beograd, gde je završio Devetu gimnaziju. Posle toga je studirao filozofiju na Univerzitetu u Beogradu, a zanimala su ga predavanja iz istorije umetnosti, sociologije i ekonomije.

Politika, za koju je govorio da se oko nje ne treba nervirati, opčinila ga je za vreme studentskih dana. Zainteresovao se za rad Petra Kropotkina, čija je dela prevodio na srpski, kao ii kritičku teoriju društva, poznatu pod nazivom Frankfurtska škola. Studije filozofije nastavlja u Nemačkoj, kod profesora Jirgena Habermasa u Frankfurtu. Doktorirao je na univerzitetu u Konstancu na tezi „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa.

Srpski političar i državnik, filozof i doktor filozofije Zoran Đinđić bio je prvi demokratski premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine.

Godine 2001. izabran je na čelo Vlade, kada je otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

U Skupštini Srbije je 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.

- Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi - obratio se poslanicima socijalista i radikala koji su kritikovali program njegove, nove "petooktobarske" vlade.

Mesto na kome je upucan nekadašnji premijer Zoran Đinđić Printskrin: Youtube/nestonesto2, Profimedia

Premijer je ubijen u atentatu ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine. U Srbiji je proglašena vanredna situacija i pokrenuta je policijska akcije „Sablja“ tokom koje je uhapšeno 11. 665 osoba povezanih sa organizovanim kriminalom. Za atentant su na 40 godina zatvora osuđeni Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović, koji je sa dva hica iz snajpera sa 130 metara udaljenosti pucao sa prozora zgrade Zavoda za fotogrametriju. Svih 12 optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića je osuđeno na dugogodišnje kazne zatvora. Politička pozadina ubistva nikada nije otkrivena.

Maksimalno osuđen na 40 godina zatvora Milorad Ulemek Legija Foto: Profimedia/AFP

Sahranjen je 15. marta u Aleji velikana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija, saradnika i više stotina hiljada građana.

Iza Đinđića ostali su supruga Ružica i dvoje dece. Kao i nekoliko naziva ulica, trgova i spomenika, i gorkog uskusa zbog zamisli gde bi Srbija danas bila da je i on još uvek  živ.

Zoranova majka Mila, supruga Ružica, ćerka Jovana i sin Luka Foto: Tanjug/Dragan Antonic

Nema boljeg povoda da se na dan rođenja oveka kavav je bio Zoran Đinđić ne setimo njegovih citata:

"Ja se celog života opredeljujem. Život je, naročito u politici, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. 'Međutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donese mali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Tražim da ljudi budu „za“ ili „protiv“. Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna."

"Ja smatram da baviti se politikom znači preuzimati odgovornosti a ne sedeti u crkvama. Moja politička linija je ista već trideset godina: zalažem se za urbano, civilizovano i evropsko društvo a protiv diktature. Ono što me čini drugačijim od ostalih, to je da u Srbiji intelektualci posmatraju i analiziraju pušeći i gunđajući. Ja želim da menjam svet'."

Beograđani u šetnji za Zorana Foto: Milena Đorđević

"Ja poštujem jednu staru izreku jednog starog indijanskog mudraca, iz 19, veka koji je rekao: “Ako moras da progutaš žabu, nemoj mnogo da je gledaš, progutaj je odmah! ... Ako moraš da progutaš nekoliko žaba, najveću progutaj prvu”. To znači da ako moraš da rešiš neki problem, odmah mu priđi. Nemoj da čekaš da on dođe do tebe. Nemoj da ga čekaš da ga rešavaš posle pod pritiskom. Ako imas nekoliko problema, prvo počni da rešavaš onaj najteži. Kaži ljudima istinu."

„Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.“

„Reforme nikada nisu popularne ako treba da budu uspešne jer uvek mnogo koštaju. Da biste bili popularni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti.“

Foto: Tanjug/Dragan Antonic

„Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka će nam reći: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati!“

„Kosovo je opasnost za srpsku državnost. Ono je rana kroz koju može da nam iscuri i poslednja kap krvi i mi tu ranu moramo da zatvorimo.“

"Moto koji me vuče napred je nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično. Nikad se ne nerviraj zbog politike."

"Nema spavanja. Ne možete vi da budete svetski prvaci a da spavate. Spavajte pet, šest sati šta vam više treba da spavate. Spavaćete kad budete u penziji. Penzioneri mogu da spavaju. Ako niste u penziji nemojte da spavate. I to je dobro za liniju. Nema subota, nedelja, praznici. Ako hoćete da postignete neki veliki cilj, nema praznovanja. Nema ono - ima 170 slava u Srbiji godišnje. Slavićemo kada pobedimo. Ne možemo mi da pobedimo a da u vreme treninga slavimo."

Foto: Tanjug/Dragan Antonic

"Ja možda jesam težak za saradnju i moje obrazloženje za to je: od ljudi tražim isto što tražim od samog sebe – dakle, maksimum."

"U kretanju je zadovoljstvo, a ne u mirovanju. Kretanje, to su promene, to je usavršavanje, modernizacija, reforme. Mirovanje, to je zadovoljavanje zatečenjih stanja, čekanje, odlaganje, neodlučnost."

"Nedostatak volje za mene nikada nije izgovor, a deficit energije ne mogu da prihvatim kao opravdanje. Mogu da prihvatim nedostatak novca, bolest, ali da neko ne može da radi 12-13 sati dnevno jer je umoran, ne mogu da prihvatim, jer znam da to nije tačno."

(Telegraf.rs)