Ultimatum Srbiji koji je šokirao svet: Dokument nemogućih uslova

Na današnji dan pre 104 godine, tadašnja Austougarska uputila je ultimatum Vladi Kraljevine Srbije, nepunih mesec dana posle Sarajevskog atentata u kome je ubijen je austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. To je „najužasniji dokument koji je jedna država ikada uručila nekoj drugoj državi“ ocenio je, austrougarski ultimatum Srbiji, britanski ministar spoljnih poslova Edvard Grej.

Austrija uputila jasnu poruku Srbiji: Evo gde se nalazi ključ za evrointegracije

Preporučujemo

Austrougarski poslanik u Beogradu baron Gizl od Gislingena predao je u šest časova po podne predstavniku predsednika Vlade i ministru inostranih poslova Lazi Pačuu notu upućenu Vladi Kraljevine Srbije. Ultimatum je težio da unizi Srbiju, ali i da ospori njenu državnost i nezavisnost.

Napisan je u deset tačaka, a Austrougarska je od Srbije zahtevala sledeće:

1) Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austrougarskoj.

2) Da momentalno raspusti organizaciju Narodna odbrana, i da isto postupi i sa drugim organizacijama koje učestvuju u propagandi protiv Austrougarske.

3) Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi ili služi za podsticanje propagande protiv Austrougarske.

4) Da iz vojske i administracije uopšte ukloni sve oficire koji su krivi za propagandu protiv Austrougarske, a imena tih oficira dostavila bi vlast Austrougarske.

5) Da prihvati učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austrougarske na teritoriji Srbije.

6) Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austrougarskih organa.

7) Da momentalno uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je preliminarno sprovela Austrougarska.

8) Da efikasnim merama spreči nelegalni prenos oružja i eksploziva preko granice.

9) Da uputi Austrougarskoj objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika u Srbiji i inostranstvu, koji su izrazili neprijateljstvo prema Austrougarskoj.

10) Da bez odlaganja obavesti Austrougarsku o ispunjavanju ovih obaveza.

Jovan Jovanović Pižon, poslanik Kraljevine Srbije u Beču u periodu pre izbijanja Prvog svetskog rata, i Nikola Pašić, predsednik Vlade Kraljevine Srbije. Foto: arhivyu.gov.rs

SRPSKI ODGOVOR

Srpska vlada je uslovno prihvatila sve zahteve ultimatuma, sem tačke broj 6 koja je zahtevala mešanje austrougarskih organa u sudski postupak, jer bi to predstavljalo kršenje ustava i suvereniteta Srbije.

Odgovor srpske vlade napisali su Nikola Pašić i Stojan Protić a lično ga je kao gest dobre volje uručio u austro-ugarskom poslanstvu predsednik Vlade.

Austrougarski ambasador je odmah po prijemu uputio već sročen odgovor u kom se naglašava da Srbija nije na odgovarajući način odgovorila na zahteve austrougarske vlade i da su odnosi prekinuti, iako ovaj srpski odgovor predstavlja primer diplomatske veštine i krajnje popustljivosti.

Vlada Austrougarske je nakon svega u utorak, 28. jula 1914. godine uputila običnom poštom telegram vladi Srbije u kom joj objavljuje rat.

(Telegraf.rs)