Zašto Srbija ignoriše današnji datum? Stekli smo nezavisnost pre 140 godina, proširili teritoriju, dobili državu a onda zaboravili

Srbija, nekadašnja vazalna kneževina Otomanskog carstva, 13. jula pre 140 godina praktično i formalno je dobila nezavisnost i postala međunarodno priznata država, nakon što se završio Berlinski kongres sedam evropskih sila: Nemačke, Austro-Ugarske, Francuske, Velike Britanije, Italije, Rusije i Turske.

Zašto Crna Gora danas slavi svoju nezavisnost? Postoje dva razloga za njihov ponos na 13. jul (FOTO)

Preporučujemo

Kongres je zasedao od 13. juna do 13. jula 1878. godine, a njime je dominirao šef delegacije domaćina, nemački kancelar Oto fon Bismark. Srbija je postala 27. nezavisna država na svetu, pre svega zahvaljujući diplomatskim naporima Jovana Ristića.

Od ukupno 64 članava Berlinskog ugovora, osam se odnosi na Srbiju, a predstavljamo vam i delove koji se tiču Balkana, pre svega Bosne i Hercegovine i Crne Gore:

- Prema članu XXV - Provincije Bosnu i Hercegovinu će zaposesti i njima upravljati Austro-Ugarska. Budući da vlada Austro-Ugarske ne želi da preuzme upravljanje u Novopazarskom sandžaku (sadašnja Pokrajina Kosovo), koji se prostire između Srbije i Crne Gore u pravcu jugoistoka na drugoj strani Mitrovice, otomanska administracija će tamo i dalje obavljati svoje funkcije. Međutim, da bi se obezbedili održavanje novog političkog stanja, kao i sloboda i bezbednost komunikacija, Austro-Ugarska zadržava pravo da u celom ovom delu nekadašnjeg vilajeta Bosne drži svoje garnizone i da koristi vojne i trgovačke puteve. U tom cilju, vlade Austro-Ugarske i Turske zadržavaju za sebe pravo da se dogovore o detaljima.

Balkan posle Sanstefanskog ugovora Foto: Wikimedia / Lumen roma

- Član XXVI - Visoka Porta, kao i sve one Visoke strane ugovornice koje to do sada nisu učinile, priznaju nezavisnost Crne Gore.

- Član XXXIV - Visoke strane ugovornice priznaju nezavisnost Kneževine Srbije, u zavisnosti od uslova izloženih u sledećem članu.

- Član XXXV - Ni za jedno lice u Srbiji razlika u verskoj opredeljenosti ili konfesiji ne sme biti povod za isključenost ili nemogućnost u pogledu uživanja građanskih ili političkih prava, rada u javnim službama, obavljanja javnih funkcija i ukazivanja počasti, kao ni u pogledu obavljanja raznih profesija i delatnosti, u bilo kom mestu. Sloboda i vidno praktikovanje svih oblika ispovedanja vere obezbediće se svim domaćim licima u Srbiji, kao i strancima, i neće biti nikakvih prepreka u pogledu hijerarhijske organizacije različitih zajednica niti u pogledu njihovih odnosa s njihovim duhovnim poglavarima.

Na ovaj način, odlukama Berlinskog kongresa, okončana je Velika istočna kriza, započeta Hercegovačkim ustankom u leto 1875. godine, koji je sazvan zbog revidiranja rusko-osmanskog Sanstefanskog ugovora.

Na ovaj način uspostavljen je mir i ravnoteža moći među velikim silama.

Istoričar Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju Srbije za Telegraf kaže da bi ovaj datum trenalo da bude jedan od najvažnijih datuma u istoriji svake države, pa i naše.

Istoričar Srđan Cvetković Printskrin: Youtube/DzonsonBor

- Kada smo u ovim teškim vremena, srpska država treba da se seti vremena kada je ustrajala, kada se širila i postala nezavisna. Međutim, ovde se možda sa pravom otišlo dublje u prošlost, otišlo se u neke datume kao što je Sretenjski ustav (simbol državnosti), ali međunarodno priznanje te naše države je datum koji je nepravedno skrajnut iz naše istorije. Prošla je godina a da se niko, osim nekih načnih krugova i pojedinaca, nije osvrnuo i ne primećuje značaj. Koji su razlozi ja zaista ne razumem, jer je to jedan od najvećih uspeha naše politike u tom dobu. Uspela je da proširi teritoriju na nekoliko hiljada kvadratnih metara, na četiri okruga, značajno je iskoračila na jug i kasnije pripojila i Kosovo, veoma je značajan datum - rekao je Cvetković.

Za razliku od Srbije koja je imala velike ambicije, Crna Gora i danas slavi međunarodno priznavanje, jer im i možda i više znači, smatra istoričar.

VIDEO: Zašto se slavi Prvi maj?

(Telegraf.rs)