Više od 200.000 raseljenih i dalje ne može da se vrati na Kosovo, u nekim gradovima uopšte nema Srba

Povodom Svetskog dana izbeglica potpredsednik kosovske Vlade i ministar za zajednice i povratak u ostavci Dalibor Jevtić poručuje da se i danas, posle 19 godina, govori o brojki od 200.000 raseljenih sa Kosova i činjenici da "oni ne mogou da se vrate a da neki od njih žive u nehumanim uslovima nedostojnim čoveka".

Hotijevo avanturističko iscrtavanje granica dovelo je do rata 90-ih: Ljajićevo upozorenje Tačijevom savetniku

Preporučujemo

Ocenio je da u povratku raseljenih sve institucije, činioci i društvo u celini moraju uložiti više napora jer svih ovih godina nije bilo željenih rezultata.

- Obeležavnja Svetskog dana izbeglica treba da bude podsećanje da su oni koji su nekada živeli u svojim domovima danas daleko od njih i to je tako već 19 dugih godina. U velikom broju gradova na Kosovu u kojima su Srbi ranije živeli danas Srba nema a gradovi poput Mušutita i Ðakovice su zabranjeni gradovi za raseljene čak i za jednodnevnu posetu, što je veoma tužno - ističe on.

Upozorio je i na to da su uslovi za povratak ali i opstanak na lošem nivou, da su oni koji su vratili izloženi napadima a veliki broj slučajeva uzurpirane imovine i dalje čeka epilog u sudovima.

Dalibor Jevtić-Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Zajednički imenilac svih koji se danas nalaze van svojih domova je isti - a to je da su proterani sa svojih imanja i da nema razlike u patnji i bolu koji svi oni osećaju zbog nepravde koja im je naneta, navodi se u saopštenju iz Jevtićevog kabineta.

Onima koji žele da se vrate je poručio da se od njihovog povratka neće odustati.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, povodom svetskog dana izbeglica, rekao je da Zagreb, Sarajevo i Priština vode politiku otimanja srpske javne i privatne imovine i stečenih prava s ciljem stvaranja etnički čistih područja.

On stoga upozorava da Srbi i drugi oštećeni građani nemaju nikakvih šansi da ostvare svoja osnovna ljudska prava u Hrvatskoj, BiH i na KiM.

- Preostali Srbi u Hrvatskoj, BiH i na području lažne države Kosovo, posebno južno od reke Ibar nalaze se u teškoj situaciji jer se njihova prava sistemski krše, a u porastu je govor mržnje i nasilje prema preostalim Srbima - zaključio je.

Miodrag Linta-Foto: Tanjug/Tanja Valič

Prema njegovim rečima, pravosuđa u Zagrebu, Sarajevu i Prištini nisu ni nezavisna niti profesionalna što je, kaže, jasna poruka da proterani Srbi i srpski povratnici ne mogu očekivati da će pravnim putem da povrate svoja oteta imovinska prava ili da se kazne brojni zločini nad srpskim zarobljenicima i civilima.

Linta zato poziva međunarodne organizacije, posebno Ujedinjene nacije, Evropsku uniju, Savet Evrope i OSCE, da traže od vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini da krenu sa primenom Aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji pod nazivom "Privatna svojina i stečena prava".

Kako navode, u Aneksu se jasno kaže da će svim fizičkim i pravnim licima na prostoru bivše Jugoslavije biti vraćena i zaštićena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata da će biti proglašeni ništavnim.

Takođe, Linta poziva međunarodne organizacije da traže od vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini da počnu sa kažnjavanjem ratnih zločinaca iz svog naroda.

- Bez poštovanja ljudskih prava oštećenih građana, bez poštovanja međunarodnog prava, bez kažnjavanja ratnih zločinaca i poštovanja svih žrtava bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, nije moguće očekivati da se uspostavi trajni mir i stabilnost na zapadnom Balkanu, a kamoli da dođe do pomirenja između naroda koji žive na prostoru bivše Jugoslavije - naveo je Linta.

(Telegraf.rs/Tanjug)