Srbija parking za migrante i vraćanje viza: Spekulacije ili realnost? Šta je odlučeno u Briselu (FOTO)

U nacrtu zaključaka Evropskog saveta, koji bi iduće nedelje trebalo da budu usvojeni, jedna od devet tačaka izazvala je pravu buru u javnosti nakon što se pojavila informacija da je Brisel nezadovoljan ponašanjem Srbije po pitanju vizne politike prema stanovnicima trećih zemalja, što su Hrvati protumačili kao opasnost od preispitivanja odluke o vraćanju viza za građane Srbije. Da li novi migrantski talas predstavlja opasnost za našu zemlju i može li Srbija ostati bez "belog" šengena?

Gotov nacrt zaključaka Evropske unije o Srbiji: Evo za šta nas hvale, a zbog čega kritikuju

Preporučujemo

Pozivajući se na diplomatske izvore iz Brisela, Jutarnji list je naveo da je Evropska unija ozbiljno zabrinuta ponašanjem Srbije koja zbog političkih razloga ukida vize državljanima trećih država, spomenuvši primer sve većeg broja državljana Irana koji u Srbiji, nakon ukidanja viza, dolaze kao turisti, ali potom kreću preko Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji.

U samom nacrtu, međutim, ta rečenica glasi: "Srbija se poziva da se uzdrži od skretanja od zajedniče vizne politike, nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim državama izaziva zabrinutost".

Tim povodom reagovao je i šef srpske diplomatije, Ivica Dačić, koji je izjavio da "njima smeta što te zemlje povlače svoja priznanja Kosova, a ne ukidanje viza, jer oni to tako povezuju".

Ivica Dačić-Foto: Tanjug/Rade Prelic

- Pojedine zemlje EU imaju primedbe što ukidamo vize našim prijateljskim zemljama. Podaci koji se kao argument koriste nisu bazirani na statistici, odnosno da je broj migranata povećan zbog toga što smo mi ukinuli vize pojedinim zemljama. Pa to je jako mali broj zemalja. Nemačka, na primer, godišnje izda oko 50.000 viza Irancima - izjavio je Dačić.

Prema proceni bezbednosnih agencija, veliki talas migranata tek treba očekivati u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj, jer se na prostoru između grčkih ostrva i ovog dela Evrope kreće oko 50.000 do 60.000 migranata. Svi oni su na putu, pre svega, za Nemačku, Italiju ali i ostale zapadnoevropske prestonice.

Zatvaranjem svojih granica Nemačka bi u nezgodan položaj dovela zemlje koje se nalaze na izbegličkoj ruti - takozvanoj Balkanskoj ruti, ocenjuju stručnjaci, a pred nemačku kancelarku, Angelu Merkel, postavljen je rok da do kraja juna pronađe rešenje za migrantsko pitanje i pograničnu kontrolu, što je ona to prihvatila kako bi se izbegle dalje tenzije u vladi, javljaju agencije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel-Foto: Tanjug/AP

Iz Grupe 484 poručuju da se Srbija ne suočava sa situacijom iz 2015. godine, a navodi da će zemlje Zapadnog Balkana biti centar za prihvat svih migranata su spekulacije.

- Zašto bi pravili kampove na prostoru koji će za šest, sedam godina postati deo evropskog prostora - upitao je izvršni direktor Vladimir Petronijević, koji je podsetio na problem koje zemlje regiona imaju poslednjih meseci u vezi sa migrantima.

On napominje da će situacija umnogome zavisiti od odnosa Turske i Evropske unije.

Na upozorenje Crvenog krsta da se povećava broj migranata na balkanskoj ruti, i da ih je ove godine prošlo 5.500, Petronijević kaže da se ti podaci odnose na migrante koji su identifikovani, ali da se oni oslanjaju i na krijumčare ljudi.

Migranti na granici između Mađarske i Srbije-Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručio je danas u Briselu, posle sastanka o migracionoj situaciji na Zapadnom Balkanu, da Srbija ne može biti usamljena u rešavanju migrantske krize, jer nijedna zemlja ne može samostalno da reši ovaj problem.

- Za Srbiju je važno da Evropa razume naše probleme i činjenicu da ne možemo biti usamljeni u rešavanju ove krize. Srbija nije zemlja koja može samostalno da reši ovaj problem, kao što ne može nijedna druga zemlja - zaključio je on.

Važno je da pojačamo kapacitete naše policije i da jačamo resurse za zaštitu državne granice, kao i saradnju sa drugim zemljama kroz zajedničke patrole i razmene podataka. Sve to ostaju prioriteti i u narednom periodu, kao i jačanje regionalne saradnje - naglasio je Stefanović.

Dimitris Avramopoulos i Nebojša Stefanović u Briselu-Foto: ec.europa.eu

Stefanović se zahvalio Evropskoj komisiji i Fronteksu koji su bili partneri Srbije tokom rešavanja problema iregularnih migracija.

- Nastavljamo da tražimo rešenja pošto nismo u potpunosti zadovoljni kako situacija funkcioniše danas. Za Srbiju je važno da se njeni građani osećaju bezbedno i Ministarstvo unutrašnjih poslova uložiće svaki neophodni napor da ljudi koji žive u našoj zemlji osećaju potpuni mir i sigurnost, a da se pitanje iregularnih migracija rešava u partnerstvu sa svim zemljama Evrope - rekao je ministar unutrašnjih poslova.

On je u Briselu prisustvovao sastanku ministara unutrašnjih poslova Zapadnog Balkana sa evropskim komesarima Dimitrisom Avramopulosom i Džulijanom Kingom.

Komesar za unutrašnja pitanja i migracije Dimitris Avramopulos tom prilikom je rekao da su zemlje Zapadnog Balkana napravile značajne napore u suzbijanju ilegalne migracije, ali da Evropska komisija nastavlja da nadgleda situaciju.

- Bezvizni režim je privilegija za sve građane svih ovih zemlja. Zato ne samo vlasti, već i sami građani ovih zemlja moraju da brane ovu privilegiju dobijenu od EU - poručio je Avramopulos.

Sastanak u Briselu - Foto: ec.europa.eu

On je tako odgovorio na pitanje Tanjuga da li je EU zabrinuta zbog vizne politike Srbije i da li postoji mogućnost za određene posledice kada je u pitanju bezvini režim koji građani Srbije imaju za zemlje Šengena.

Komesar Avramopulos je naglasio da se na sastanku sa ministrima unutrašnjih poslova Zapadnog Balkna razgovaralo i o pitanju napora koje zemlje regiona ulažu u suzbijnje ilegalne migracije, ali je odbio da direktno odgovori na pitanje da li je bezvizni sistem Srbije na bilo koji način ugrožen.

On je dodao da Evropska komisija nije razmatrala predlog da se na području bilo koje zemlje Zapadnog Balkana ili Evrope oforme kampovi za one potražioce azila koji su vraćeni iz zemalja EU.

Avamopulos, međutim, nije isključio mogućnost da će se o takvom predlogu razgovarati ako ga bude, te potvrdio da ideja postoji.

Lideri EU bi na samitu sledeće nedelje trebalo da usvoje zaključke o Srbiji gde se, prema uvidu Tanjuga, Srbija poziva da se "uzdrži od skretanja od zajedniče vizne politike" i navodi da je "nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim državama izazvala zabrinutost".

J. Nikolić (j.nikolic@telegraf.rs)