U sedam dana 3 opasne lažne vesti: Kako zaštititi državu i građane od dezinformacija?

Lažne vesti ili "fake news", termin je koji je prošle godine izabran za reč godine u Kolinsovom rečniku. Aktuelni predsednik SAD Donald Tramp u bezbroj navrata je negodovao zbog širenja dezinformacija putem medija i društvenih mreža, dok su mnoge zemlje poput Indije, Francuske, Nemačke i drugih polemisale ili donosile zakone sa namerom da suzbiju i iskorene netačne informacije u javnosti. U tu svrhu đaci u Americi uče o medijskoj pismenosti, NATO vojnici se obučavaju za borbu protiv "fake news", a prave se i oznake za obeležavanje pouzdanih medija.

Stefan Cvetković pronađen živ i zdrav, nalazi se u našim rukama: Vanredno obraćanje predsednika Vučića zbog nestanka novinara (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Ipak, da se lažna vest čak šest puta brže širi od istinite, a da je Balkan podneblje koje je najpodležnije za disperziju istih, imali smo prilike da se uverimo poslednjih dana kada su putem medija i na društvenim mrežama javno iznošene neistine o najskupljem gorivu u Evropi (čiji plasman je doveo do protesta širom zemlje uprkos činjenici da su cene veće na pumpama u čak 26 država), o vodi u Beogradu zatrovanoj metanom, nestalom novinaru Stefanu Cvetkoviću za koga se spekulisalo da je ubijen ili u najmanju ruku povređen.

Laž o spontanim blokadama puteva. Laž o zatrovanoj vodi. Laž o ubijenom novinaru. Koja je sledeća?— Nebojša Krstić (@Krle22) June 15, 2018

Paralelno sa ovim, profesor Milan Mijalkovski i nekadašnji dekan Fakulteta bezbednosti obelodanio je da u Srbiji operiše 60-ak stranih obaveštajnih službi sa ciljem da šire subverzivna delovanja, pritiskaju i uznemiravaju javnost.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zato je na današnjoj konferenciji upozorio je javnost da će svi koji šire lažne vesti i uznemiruju građane Srbije odgovarati za to i biti privedeni pravdi.

Ovim povodom oglasio se i direktor BIA Bratislav Gašić.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

- Mogu da poručim građanima da će BIA i dalje jednako predano raditi na razotrkivanju svih činilaca, kako stranih tako i domaćih, koji rade na podrivanju zakona ove zemlje - rekao je šef BIA.

Foto: www.mc.rs

Urednica u Centru za istraživanje korupcije (CIK) Dragana Krunić kaže za Telegraf.rs da kakva god da je lažna vest u pitanju, bez obzira kome odgovara, ona ima za cilj skretanje pažnje na sebe ili neku drugu vrstu benefita, i da kao takva šteti kompletnom društvu a ne samo profesiji.

- Takve ekstremne vesti izazivaju paniku i uznemirju javnost, što je kažnjivo zakonom. Sa strane profesije, lažne informacije se ne smeju iznositi i u tu svrhu je neophodno voditi se etičkim standardom, nikako brzinom i željom da nešto objavimo prvi. Kada nešto lažno ode u etar, šteta je napravljena, nema nazad. Zato smatram da bi pre efikasnijeg zakonskog okvira trebalo raditi na edukaciji, na polemisanju u javnosti i ukazivanju na medije koji krše etiku. To bi možda bio  način da se napravi razlika - smatra Krunićeva i dodaje da bi zatim moglo da se posegne za novčanim kaznama.

Foto: Medija centar Beograd

Nekadašnja glavna urednica lista "Politika" Ljiljana Smajlović za naš portal objašnjava da građani moraju da nauče kako da razlikuju propagandu i činjenice, odnosno razliku između spina i profesionalnog novinarskog izveštaja.

- Tu novinari mogu da pomognu. Ali nikakva medijska pismenost ne može društvo da zaštiti od oblika specijalnog rata, kao kada neko namerno širi glasine da je javni vodovod zatrovan i da ustanove koje postoje da brinu o zdravlju građana zapravo lažu i truju narod. To je opasno kao i autoimuna bolest tela, razara supstancu društva - zaključak je Ljiljane Smajlović.

VIDEO: Ovako je izgledala potraga za Stefanom Cvetkovićem

(Telegraf.rs)