Srbija je bolja u ovoj stvari i od SAD i Rusije: Nalazimo se na 54. mestu

Planeta zemlja je u poslednjih godinu dana postala nesigurnije mesto za život, pokazao je najnoviji Globalni indeks mira, po kojem većina država nazaduje, a Srbija se drži u "zlatnoj sredini", poše Dojče vele.

Objavljena je mapa bogataša u Evropi, evo koliko zaista ima milijardera u slovenskim zemljama (FOTO)

Preporučujemo

Globalni index mira objavio je Institut za ekonomiju i mir sa sedištem u Sidneju, a koji pokazuje da je u 92 ispitane države stanje mira lošije nego prethodne godine, dok je u 71 zemlji bolje, navodi nemački radio.

Srbija se prema ovom indeksu nalazi na 54. mestu u svetu, između Senegala i Indonezije.

Od zemalja regiona, bolje su plasirane Slovenija (11), Hrvatska (27) i Albanija (52), a lošije Crna Gora (58), Makedonija (87), BiH (89) i Kosovo (92).

Kako se objašnjava u izveštaju, na plasman utiču faktori poput broja konflikata u koje je država upletena i njihovog trajanja, broja smrtno stradalih, odnosa sa susedima, kriminaliteta u društvu, udela izbeglica u populaciji, stope ubistava, verovatnoće da izbiju nasilne demonstracije, troškova za vojsku, dostupnosti ručnog vatrenog oružja…

Na osnovu tih faktora, tako recimo SAD, koje se često nazivaju "liderom slobodnog sveta", završavaju tek na 121. mestu, a Rusija na 154.

Stiv Kilelea, osnivač i predsednik Instituta, za DW kaže da su za pogoršanje stanja u poslednjih 10 godina odgovorni pre svega konflikti na Bliskom istoku.

Sirija Foto: Tanjug/AP

Na prvih deset mesta liste su Island, Novi Zeland, Austrija, Portugalija, Danska, Kanada, Češka, Singapur, Japan i Irska, dok su najlošije pozicionirane Sirija, Avganistan, Južni Sudan, Somalija, Jemen, Libija...

Najveća poboljšanja beleže neke zemlje supsaharske Afrike poput Gambije, Liberije, Burundija i Senegala.

Kilelea objašnjava da se, iako je Evropa najmirniji svetski region, stanje narušava u 23 od 36 zemalja koje se tu broje i to posebno u zapadnoj Evropi, i dodaje da je bolja vest što su 104 zemlje sveta umanjile vojne izdatke u odnosu na BDP, a 115 je redukovalo broj vojnika.

U ovogodišnjem izveštaju o Globalnom indeksu mira prvi put je uveden i pojam "pozitivnog mira" koji ne tretira mir samo kao odsustvo sukoba već istražuje društvene strukture, faktore i institucije koje aktivno doprinose miru i miroljubivosti.

- Svaki procenat poboljšanja na polju pozitivnog mira ide sa 1,8 odsto privrednog rasta - kaže Kilelea.

Prema proračunima sidnejskog Instituta, osim ljudskih i ekonomski troškovi sukoba, ratova i nasilja su ogromni - navodno 2.000 dolara godišnje po glavi svakog čoveka na Zemlji, što iznosi oko 15 milijardi dolara.

(Telegraf.rs / Tanjug)