Teško je zamisliti da Kosovo bude deo Srbije: Sonja Liht smatra da ne treba odlagati rešenje

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da oni krugovi koji se zalažu za "zamrzavanje" kosovskog problema ne brinu o tome kakav je kvalitet života i da im je svejedno šta će biti sa Srbijom.

Sonja Liht poručila: Vučić i Rama treba da budu šampioni regionalne saradnje!

Preporučujemo

U intervjuu za beogradski nedeljnik "Novi magazin", Sonja Liht je ocenila da je protokom vremena jačala "tvrdoglava opsesija da je najbolje da se konflikt zamrzne" i očekivanje da će se nešto dobiti u dalekoj budućnosti.

- Odlaganje je dovelo do toga da se sada borimo s himerama (neostvarivim zamislima). Racionalno znamo da je de fakto Kumanovskim sporazumom, a onda i  2008. kad je Kosovo proglasilo nezavisnost, ono postalo nezavisna država i teško je uopšte zamisliti da Kosovo bude deo Srbije. To svi znamo, teško se izgovara i razumljivo je što se teško izgovara, mnogo je emocija - rekla je ona.

Čestitke premijerke Ane Brnabić, nekadašnjeg ministra kulture Ivana Tasovca i Ružice Đinđić Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Liht je dodala da je mnogo političara i veliki deo medija smišljeno igralo na emocije građana i na podsticanje strasti koje ne mogu biti zadovoljene, tako da je društvo sada dalje od uvida u to da se realnost mora prihvatiti, i da u okviru toga Srbija dobije najviše što može, a pre svega Srbi na Kosovu.

- Ako se nastavi ovo rastezanje unedogled, pitanje je da li će na Kosovu ostati neki Srbin i Srpkinja. Uzgred, sa Kosova je otišlo i mnogo Albanaca - dodala je ona.

Ona je rekla da je Srbiji u interesu da Kosovo bude normalno društvo, da se i jedni i drugi razvijaju i da imaju mogućnost da tu žive, inače će otići sve ono što je "mlado i pokretljivo".

- Vrlo sam zabrinuta i nadam se da je Pravoslavna crkva svesna svoje ogromne odgovornosti. Ne samo zato što ima odgovornost prema tim istim Srbima na Kosovu, svom stadu, ona ima odgovornost i kao jedna od retkih institucija kojoj još dobar deo ljudi veruje. Ovde postoji ogromno nepoverenje u institucije, ni Crkva više nije na tom nivou kao ranije pokazuju istraživanja, ali njoj veruju i vernici i nevernici i baš zato je stepen njene odgovornosti ogroman - ocenila je ona.

Orden zasluge nemačkog predsednika Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Odgovarajući na pitanje da li je pogađa kritika intelektualne elite da je previše blaga prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Sonja Liht je rekla da je ne pogađaju pojedinačni stavovi, već slabost sposobnosti razmišljanja intelektualne elite, i veliki oportunizam.

- Pa, deo te intelektualne elite se nije usudio da digne glas 1972. kad je moj muž uhapšen kao studentski lider, deo te elite se nije usudio da podigne glas kad je krenula represija prema studentima, naprotiv, sada se to ili prećutkuje ili krije. Deo te intelektualne elite je ćutao kada je Milošević sa svojom razornom nacionalističkom politikom dolazio na vlast i učvršćivao je. Deo te elite bacao je drvlje i kamenje na Đinđića sve dok nije ubijen, pa se posle promenila ploča. Neki su bili ubedjeni da je pravi način političke borbe da budete beli listić, da se odreknete svog osnovnog građanskog prava. Ne pogađaju me pojedinci, pogađa me slabost i ponekad veliki oportunizam te iste intelektualne elite - dodala je ona.

Ona je dodala da je normalno to što je gradjansko društvo polarizovano i što ima onih koji misle da ako neko podrži deo onoga što kaže ili uradi Vučić, on mora da bude protiv onih koji su vrlo kritični.

- Ja ne sudim tako, rekla sam za prijem povodom romske politike; to je za mene politički iskaz. Drugo, ja sam podržala politiku prema migrantima 2015. i mislim da je Vučićev čvrst stav omogućio da se ne desi nijedan ozbiljan incident. Mislim da je dobra i inicijativa za unutrašnji dijalog, ali nije se razvijao onako kako sam se nadala - rekla je ona.

Sonja Liht je dodala da joj se mnogo šta ne dopada: slabe institucije i to što je većina medija u Srbiji krenula isključivim, ostrašćenim, tabloidnim putem, a to je rušenje samog društvenog tkiva.

Kod nemačkog ambasadora Akesla Ditmena Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

- Ima mnogo toga što zameram u politici prema medijima, mnogo više pažnje treba posvećivati institucijama, podeli vlasti, jačanju pravosudne vlasti, jačanju Skupštine, zakonodavne vlasti. Ali ponekad se osećam kao pripadnica male grupe koja nije spremna da odbaci dobre ideje zato što je XY nosilac tih ideja, odnosno da prihvata loše ideje zato što je njihov nosilac neko drugi - rekla je Sonja Liht.

Inače, Sonja Liht jedina je srpkinja koja je dobila Orden zasluge nemačkog predsednika, a u to ime sinoć je priređen prijem u rezidenciji nemačkog ambasadora u Beogradu Aksela Ditmana.

Svečanosti je prisustvovala predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja je istakla da je Liht nagradu više nego zasluzila, a predsednicu BFPI opisala kao borca za ljudska prava, hrabrog lidera i čuvara demokratije u regionu.

Dodala je da je Liht izvršila značajne promene u demokratizaciji i političkoj kulturi Srbije i da je više puta bila glas razuma u političkom diskursu što, kaže premijerka, nije lako.

Brnabić je naglasila i da je, nekada i pored razlika u mišljenju, Sonja Liht uvek bila tu za vladu kao kritična, ali i konstruktivna.

- Velika je čast što ona predstavlja Srbiju, možda čak i više nego zvaničnici - poručila je kroz osmeh premijerka.

(Telegraf.rs / Beta / Tanjug)