Etničko čišćenje na Kosovu i dalje traje: Kako su Albanci oteli kuće Srbima i Romima, mnogi su preko noći ostali bez ičega!

Skoro dve decenije nakon rata na Kosovu, na hiljade ljudi čije su kuće ili zemlja zaplenjene tokom ili nakon sukoba još uvek vodi borbu kako bi povratili svoju imovinu, prenosi Balkaninsight. Mnogi od njih su preko noći naterani da napuste svoje domove, a u pokušaju da isteraju pravdu, uglavnom nailaze na falsifikovanu dokumentaciju, lažirane izjave koje svedoče o tome da su sami prodavali svoju imovinu.

14. juna ostvariće se ono što moćnici na Kosovu priželjkuju godinama

Preporučujemo

U ponoć 19. juna 1999. godine na vrata porodične kuće romske porodice Nusreta Ajdezija zakucala su četvorica naoružanih muškaraca i naredila mu da do jutra moraju da napuste kuću ili će biti ubijeni.

- Rekli su da su komandanti Oslobodilačke vojske Kosova. Moja žena, deca i ja uopšte nismo spavali tu noć niti smo znali gde da idemo - priseća se on.

Sledećeg jutra, Ajdezi je razgovarao sa svojim susedima i ustanovio da im se desila ista stvar. U roku od tri dana, većina prištinskog romskog stanovništva pobegla je ka centralnoj Srbiji. Krajem 2001. godine Nusret se vratio u svoju kuću, ali ju je našao pretvorenu u bordel. Rečeno mu je da je kuća kupljena i oteran je uz udarce metalne šipke.Već skoro dve decenije Ajdezi živi u izbegličkom kampu u Novom Sadu na severu Srbije.

- Punih 27 godina sam radio u mesari kod jednog Albanca, izgradio sam tu kuću svojim rukama, a oni su mi sve oteli samo zato što sam Rom - rekao je Ajdezi koji već dve decenije živi u jednom izbegličkom kampu u Novom Sadu.

Kuća na Kosovu-Foto: Kancelarija za KiM

Prema sudskim dokumentima, osoba koja je okupirala Ajdezijevu kuću rekla je da je kupila od izvesnog Bekima Ramadanija, koja nije bila vlasnik, ali je to odobrila žena Sanije Deri. Međutim, njeno ime se ne pojavljuje u katastarskom registru imovine na Kosovu, a prema izvodu iz Matične knjige umrlih, u vreme sačinjavanja ugovora ona je bila mrtva već 30 godina.

Vlada Kosova je 2016. usvojila nacionalnu strategiju o imovinskim pravima. Prema ovoj strategiji, ovakve transakcije vlasništva, kao što je bio slučaj s Ajdezijem, koje uključuju posrednike, izazivaju zabrinutost u vezi sa ljudskim pravima, jer se ponekad u postkonfliktnom okruženju nekretnine ne prodaju dobrovoljno.

Sud još nije odlučio o slučaju Ajdezi, a na njenom je mestu danas izgrađena ogromna stambena zgrada, u kojoj je prodavac kuće od investitora dobio dva stana.

UMESTO DA NAM VRATE KUĆU, PRETE NAM UBISTVOM

Slavica Đorđević nikada nije planirala da napusti Kosovo sve do dana kada je njenog supruga i šest suseda kidnapovala grupa naoružanih muškaraca u južnom delu Prizrena u junu 1999. godine. Spašeni su akcijom nemačkih vojnika iz mirovnih snaga NATO i KFOR, ali su ostali bez porodičnog doma.

Sud u Prizrenu odlučio je 2011. godine da joj se imovina vrati, ali se to do danas nije desilo.

- Umesto da nam vrati kuću, on je u sudnici pretio da će nas ubiti - rekla je ona.

Na kraju je sudija doneo odluku da ukoliko ona želi da joj se imovina vrati, treba da plati 19.500 evra za spovođenje presude.

Kada se žalila Apelacionom sudu, sudije su ponovo odlučile da se imovina mora vratiti. Ali je onda Vrhovni sud doneo odluku da porodica Đorđević treba da plati 19.500 evra. Slavica je sada podnela žalbu Ustavnom sudu Kosova, ali kaže da ne može da priušti plaćanje za restituciju svoje imovine.

Kosovo i Metohija-Foto: Tanjug/Boki

Advokat Ljubinko Todorović, koji je bio zamenik ombudsmana na Kosovu od 2003. do 2006. godine, spada među one čije su kuće oduzete. On krivi bivšu misiju UN-a za administraciju Unmika, jer nije sposobna zaustaviti zaplene.

- Bilo je to vreme kada je strah prevladavao. Čovek koji je oteo moj stan došao je u moju kancelariju i rekao mi je da ga nikada neće napustiti - rekao je Todorović za BIRN.

U svojoj sadašnjoj kancelariji u gradu Gračanici na centralnom Kosovu, Todorović se bavi brojnim slučajevima uzurpacije imovine u vezi sa Srbima i Romima koji čekaju sudske presude. Svako ko je pravdu odlučio da potraži na sudu je čekao više od jedne decenije da bi se njihov problem rešio.

NEREŠENI IMOVINSKI PROBLEMI NASTALI PRE RATA

Do 2007. godine, bivša Agencija za imovinu Kosova, koja je sada preimenovana u Agenciju za upoređivanje i verifikaciju imovine, registrovala je 42.749 zaplenjenih imanja na Kosovu. Iz godine u godinu smanjen je broj oduzetih imovina, jer su neke od njih prodate, često pod pritiskom, dok su drugi vratili svojim prvobitnim vlasnicima.

Vlasnički status mnogih objekata koji su trgovani između Srba i Albanaca tokom devedesetih godina ostaju nerešeni u katastarskom registru, što dodatno komplikuje situaciju. Agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine odgovorna je za povraćaj imovine u slučaju nezakonitog oduzimanja. Ukoliko je protivpravno oteta po treći put, Agencija je pravno nemoćna da interveniše.

Mnogi ljudi se plaše da bi mogli izgubiti svoje imovine zbog vremena koje je prošlo, ali sudija Bešir Islami tvrdi da to nije moguće jer "zakonsko pravo na nepokretnu imovinu nema zakonski ograničenje".

Tokom 2011. godine, pod posredstvom EU, Kosovo i Srbija potpisale su sporazum o vraćanju kopija skeniranih katastarskih registara koje je oduzela administracija Beograda kada je bežala sa Kosova u junu 1999. godine. Sporazum, koji tek treba sprovesti, predviđa povratak preko 4,1 miliona primeraka dokumenata o privatnoj svojini. Veruje se da će razjasniti mnoge imovinske probleme koji su nastali od rata.

VIDEO Albanci kamenuju Srbe tokom slave:

(Telegraf.rs/Balkaninsight)