14 godina truda i borbe protiv laži o Kosovu u Francuskoj: Arno Gujon menja sliku Srbije

Promena slike Srbije u Francuskoj je veoma važan, ali težak posao, jer se odjeci propagande koja je nekada postojala i dalje se osećaju, rekao je francusko-srpski humanitarac Arno Gujon za RTS.

Arno Gujon napokon upoznao Ognjena, njegovog "malog srpskog dvojnika" (FOTO)

Preporučujemo

On je istakao da je nabitnije da se Francuzima objasni da ono što su slušali godinama o Srbiji i situaciji na KiM - da je to bilo lažno, kao i da se njegova organizacija već 14 godina trudi da to promeni.

- Uspevamo u tome, najbolji dokaz za to je da smo uspeli da okupimo oko naše humanitarne organizacije preko 12.000 donatora, to znači 12.000 porodica, nekoliko desetina ljudi koji ne samo rečima pokazuju solidarnost prema Srbima na KiM, već i svojim delima, svojim donacijama - dodaje Gujon.

Na pitanje koliko je teško promeneti tu sliku u Francuskoj, Gujon kaže da nije lako jer Kosovo i Balkan nisu više aktuelne teme u Francuskoj, aktuelnije su neke druge teme.

- Drugi razlog je zbog toga što oni koji su napravili lažnu sliku o Srbiji 1999. godine u većini slučajeva i dalje su prisutni u medijima i sada nisu baš radi da prikažu neku drugačiju sliku, da iskreno kažu pogrešili smo, lagali smo, ono što smo vam pokazivali na svim televizijama godinama to je bilo lažno, to je bio deo propagande - objasnio je Gujon.

Foto: Marko Jovanović

Arno Gujon je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da cenzura koja je postojala po pitanju Srbije 1999. godine više ne postoji, ali da odjeci te propagande i dalje postoje, kao i da je nekada teško dopreti do velikih medija baš zbog tih odjeka.

- Ono što je nama bilo teško to je da objasnimo da ono što smo čuli godinama o Srbiji, Srbima, situaciji na KiM da je to bilo lažno, da to nije predstavljalo istinu i trudimo se već 14 godina da to promenimo - kaže Gujon koji je ovogodišnji dobitnik Povelje za humanitarni rad i posebne zasluge za promenu imidža Srbije u svetu koju dodeljuje Ministarstvo spoljnih poslova.

Ipak ističe da uspevaju u promeni slike, kao i da su imali nekoliko članaka u magazinu Figaro.

- Ne treba očajavati, samo mukotrpnim radom, istrajnošću možemo da promenimo stvari - napominje Gujon.

Gujon deli pomoć na Kosmetu Printskrin: Tanjug

Naveo je da je u Francuskoj prikazan i film "Kosovo - hrišćanstvo u opasnosti", koji su snimali francuski novinari.

- Oni su došli u posetu KiM sa nama, nisu znali mnogo o toj situaciji, a onda ono što su zatekli ih je zaprepastilo. Nisu mogli da zamisle da početkom 21. veka u centru Evrope da postoje geta, ta sela izolovana od svega - naglasio je Gujon.

Dodao je da su napravili dokumentarac od 52 minuta koji je prikazivan četiri puta na francuskoj televiziji.

Vernici u manastiru Vioski Dečani Foto: Telegraf

- Bez politike, bez krupnih reči, oni su napravili svedočenje o životu običnih ljudi o kojima često i ne mislimo kada govorimo o KiM. Taj dokumentarac priča o tim ljudima, kako žive monasi u Visokim Dečanima, kako živi narod u Velikoj Hoči, i to je zainteresovalo jedan deo francuske javnosti i čak posle tok dokumentarca mnogi od njih su nas kontaktirali da bi postali naši donatori. To je naš cilj da pretvorimo želju za istinom u konkretne akcije - istakao je Gujon.

Govoreći o humanitarnom radu, Gujon je rekao da se trenutno grade šestu farmu na KiM - farmu za tov živine.

- Pre mesec dana smo otvorili farmu svinja, sada gradimo tu farmu sa ciljem da omogućimo narodnim kihinjama da ne zavisi od spoljašnjih donacija u hrani i da omogućimo ljudima iz tih enklava da žive od svog rada, od svojih ruku, a ne od humanitarne pomoći - kaže Gujon.

Sa decom Kosova Foto: Twitter/@ArnoGujon

Naglasio je i da rade na velikom projektu u kojem 42 dece iz kosovskih enklava vode na more, to su deca koja prvi put idu na more, kao i da se taj projekat realizuje sedmi put zaredom.

- To je stvarno sjajan projekat, jedva čekam da krenem sa tom decom da im pokažemo čari kupanja, da otkriju more. Za njih je to više od mora, to je za njih izlazak i svojih sela, enklava, to je otkrivanje slobode, druženje, oni mogu da se druže, da se socijalizuju na taj način, to je jako bitno za njihov razvoj - zaključio je Gujon.

VIDEO: Pogledajte intervju Gujona datog Telegrafu

(Telegraf.rs / Tanjug)