Zašto je u interesu Nemačke da što pre dođe do dogovora Beograda i Prištine? Otkriva nam poslanik Bundestaga Josip Juratović (VIDEO)

Pre 40 godina otišao je iz rodne Koprivnice u Nemačku. Od 2005. godine je član nemačkog Bundestaga. Da li Nemci žele Balkan u EU i koji su uslovi za to? Kako vidi razrešenje kosovskog čvora, ali i kako vidi uticaj Rusije na Balkanu, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Josipu Juratoviću, poslaniku SDP-a u Bundestagu.

Preporučujemo

Nemačka protiv podele Kosova! Evo šta predlažu kao konačno rešenje

• Kancelarka Angela Merkel se prilično aktivno uključila u rešavanje problema Kosova. To se može naslutiti iz susreta sa Vučićem, Ramom i na kraju sa Tačijem. Da li je to izraz nepoverenja u dijalog koji vodi EU ili Merkel želi da ubrza stvari?

- Pre svega je bitno da se vodi dijalog. Logično je da se stvari u EU dosta orijentišu prema onome šta će Nemačka reći, kao najveća i najjača ekonomska članica Unije. Međutim, mi smo mišljenja da je to pitanje EU. Na kraju krajeva, EU i Brisel moraju dati jasne odgovore na određena pitanja. Mi smo tu samo manje-više da pomognemo, kako bi se proces ubrzao.

Nama je u interesu da se taj proces ubrza zbog mira i sigurnosti na Zapadnom Balkanu, ali i u celoj EU.

• Hajko Mas, ministar spoljnih poslova Nemačke, koji dolazi iz Vaše partije, nije se do sada oglašavao na ovu temu. S druge strane, Zigmar Gabrijel posećivao je Beograd. Da li je SDP prepustio procese na Balkanu CDU, kancelarke Merkel?

- Ne, Vlada je tek formirana. Hajko Mas je jako aktivan i u Evropi i širom svetu. Mi imamo zajedničku Vladu sa CDU, tako da je to zajednički interes i pristup i nema razlike između naše dve partije. I jedni i drugi se zauzimamo za to da se taj proces ubrza i da se što pre pregovaračka poglavlja zaključe, kako bi se stabilizovao region.

Tu apsolutno nema razlike između CDU i SDP.

Foto: Profimedia

• Kako Vi vidite razrešenje kosovskog Gordijevog čvora?

- Pre svega, mislim da rešenje moraju naći Srbija i Kosvo. Na kraju krajeva, i jedni i drugi moraju na to da pristanu. Mi možemo samo biti od pomoći u dijalogu, ali odluka je na Srbiji i Kosovu.

Taj proces je možda spor, ali ide u pravom smeru i na kraju će se doći do rešenja da i Srbija i Kosovo mogu biti zadovoljni sa njim i jednog dana članovi EU.

• Da li je pominjani model “dve Nemačke” rešenje?

- O tom modelu se u javnosti ne diskutuje. Načuo sam da je to tema o kojoj se više diskutuje u Srbiji, odnosno na Zapadnom Balkanu. I to je pitanje o kome se moraju dogovoriti Kosovo i Srbija, kao jednom o mogućih rešenja, ako će se i jedni i drugi složiti.

Mi, u svakom slučaju, ne želimo nikome da određujemo na koji način će se bilateralni odnosi stvarati. Jedino ćemo podržati i jednu i drugu stranu da dođu što pre do rešenja.

Foto ilustracija: Telegraf

• Da li je Kosovo uslov svih uslova za članstvo Srbije u EU?

- Ne, Kosovo nije uslov svih uslova, jer se radi o 35 poglavlja, koja Srbija mora da ispuni. Sva poglavlja su bitna, Kosovo je samo jedno od njih.

Pri čemu u tom poglavlju nije samo pitanje Kosova, nego uopšte dobrosusedski odnosi u regionu. To znači da Srbija mora imati sređene odnose sa svim svojim susedima.

• U tom smislu, da li su realne šanse da Srbija postane članica EU 2025. godine?

- Ima realnih šansi. Na kraju krajeva i to je pitanje o kome odlučuje Srbija, odnosno pitanje usklađivanja srpskog društva sa evropskim društvom na platformi tih 35 poglavlja.

Jasno je da nije saopšten datum, naučili smo iz prošlosti da to nije dobro. Jednostavno je određena jedna vrsta cilja - 2025. godina. Mislim da to Srbija može. Do sada je vaša zemlja dosta dobro sprovodila procese i mislim da ima realne šanse da se to i ostvari.

• Predsednik Francuske Makron je rekao da EU mora da se reformiše pre nego što primi nove članice. Da li nam je time Makron ukrao Srbiji i Zapadnom Balkanu pomenutu 2025. godinu?

- Za Makrona, kao i za nas i ostale članice, na kraju stoji pitanje koliko je jedna zemlja spremna da uđe u EU. Sigurno je da imamo svojih problema unutar EU. To jeste znak tog opreza.

Moramo paziti oko proširenja da ne zanemarimo čvrstinu te EU, koja je trenutno u relativnoj teškoj situaciji. Znate da imamo probleme oko stabilnosti evra, oko prihvatanja migranata, zatim podelu na istočnu i zapadnu Evropu, severnu i južnu.

Moramo strogo paziti da ta Evropa postane jedinstvena. Tako da će i to biti jedno od pitanja, koliko su te zemlje koje će postati članice, stabilne. Oprezni smo da ne nagomilamo sebi na glavu dodatne probleme, tako što ćemo primiti u članstvo zemlje koje nemaju sređene odnose između sebe.

To se mora imati i u vidu, ali se i to kroz regionalnu saradnju i određene procese može rešiti na vreme, ako postoji dobra volja.

Foto: Profimedia

• Kakvo je raspoloženje u Nemačkoj, da li žele balkanske zemlje u EU?

- U samoj Nemačkoj imamo mnogo ljudi, koji generacijama ovde već žive i rade, a poreklom su sa Zapadnog Balkana. Imamo iskustva sa tim ljudima. Manje-više nije to nikakva upadljiva grupa.

Jedino je problem situacija na Zapadnom Balkanu i koje vesti širimo sa tog prostora. Kada bi se radilo o žiteljima iz tog regiona, ovde u Nemačkoj, verujem da je poverenje tu i da ne bi bilo problema.

Mnogo je bitnije kakvi su odnosi na Zapadnom Balkanu, između pojedinih država i kakva je klima po pitanju nacionalizma, koji je postao veliki teret ovde u Evropi i na Balkanu.

• Iza nas je novo pogoršanje odnosa Beograda i Zagreba. Zalagali ste se da Hrvatska što pre uđe u EU, kako bi bila svetionik za region. Ali, da li je razvijanje zastave koje slavi poklič “Za dom spremni” evropska vrednost?

- Ako se uzme društvena situacija, mislim da je Hrvatska ipak svetionik regiona. O tome o čemu vi govorite, o paljenu zastave, to su marginalci, koji, nažalost, prave nered i na jednoj i na drugoj strani. To u stvari ide na ruku onima, koji ne žele da Srbija bude jednog dana članica EU, ne žele čak ni da Srbija jednog dana bude zemlja demokratskih vrednosti.

Mislim da jako bitno, da upravo političke elite i politički odgovorni ljudi, koji predstavljaju većini i srpskog i hrvatskog naroda se jasno ograde od takvih pojedinaca, koji su osuđeni ratni zločinci i koji nemaju šta da traže u tom društvu.

Foto: Tanjug/foto HINA/ Tomislav PAVLEK

• Ni situacija u BiH nije idilična. Kako da Balkan skine epitet bureta baruta?

- Moje lično mišljenje jeste da je Bosna i Hercegovina u jednoj jako složenoj situaciji, pre svega zbog nacionalizma i nacionalnih podela.

Jako je bitno da se Srbija i Hrvatska, kao potpisnice Dejtonskog sporazuma, više angažuju na izgradnji međunarodnog poverenja, poverenja svih građana između sebe u BiH i izgradnje poverenja jednih i drugih prema bošnjačkom narodu, koji tamo živi. To je ključ svega.

Mora da se odluči, da li žele u Bosni i Hercegovina da tako funkcionišu, da svi budu zatvoreni u nekim svojim nacionalnim torovima, ili žele da se izgradi jedna zemlja jednakih građanskih prava, gde su svi jednaki, ma gde živeli na području BiH.

Mora da se shvati jedno - EU nije ekonomski interes, već je pre svega jedan projekat mira, kome možemo zahvaliti na 70 godina mira u Evropi, koga nikada nije bilo tako kontinuirano. Upravo bi to trebalo da bude jasna poruka i najveći uspeh na Zapadnom Balkanu, da se krene putem evropskih ideja i vrednosti.

• Na Zapadu se često govori o štetnom uticaju Rusije na Balkanu i u Srbiji. Da li će Brisel i EU staviti pred Beograd zahtev da promeni stav ka Moskvi ili evenutalno uvede sankcije?

- Malopre sam rekao da je EU u teškoj situaciji. Pre svega, moramo da izgradimo slogu i staiblnost. Tu je potpuno jasno da moramo da nađemo i zajednički stav po pitanju spoljne politike.

Prema tome će i Srbija, isto kao što je i Hrvatska, bez obzira na bilaterlane i istorijske odnose, morati da prihvati činjenicu da ako je članica EU, onda mora složno kao celina i na spoljnopolitičkom planu sarađivati.

Što se tiče odnosa prema bilo kojoj zemlji, da li je u pitanju Rusija, Turska ili neka treća država, mora biti cilj da se kroz dijalog stvore mir i stabilnost u celoj Evropi. Za to nam trebaju i Rusija i Turska i SAD, jer su globalna pitanja dosta složena.

Ako EU nije složna, onda će to za nju biti pogubno. Sve članice moraju raditi zajedno na spoljnopolitičkom i odbrambenom planu, i na kraju krajeva na zajedničkoj ekonomiji, gde će svi građani EU naći boljitak.

Foto: Profimedia

• Na kraju, u tom smislu, da li je EU dovoljno prisutna na Balkanu?

- Ja često boravim u različitim zemljama Zapadnog Balkana. Takođe, imate parlamentarnu saradnju, posete različitih delegacija. Najmanje jednom nedeljno imam sastanke sa delegacijom iz neke od zemalja Zapadnog Balakana. Mislim da je EU dovoljno prisutna na Balkanu.

Na kraju krajeva, svaka država Zapadnog Balkana mora sama da izgradi demokratsko društvo, jednakih ljudskih prava. To im niko ne može nametnuti. To su procesi, u kojima mi možemo pomoći ili dati sugestiju, ali samo društvo u Srbiji, Makedoniji ili Kosovu odlučuje.

Jedno zapaženje moram da istaknem. Često se potenciraju ti međunacionalni odnosi. Ali, kada razgovaram sa ljudima, bilo u Beogradu, Prištini, Skoplju, Tirani, Podgorici, Zagrebu, Berlinu ili Parizu, i pitam ih šta očekuju od politike, kažu da žele dobar posao, socijalnu sigurnost, kvalitetno obrazovanje, jednostavno dobar život. Niko ne govori o nacionalnim pitanjima.

Ti procesi, pred kojima mi stojimo, mogu se ubrzati, ako se okrenemo prema interesima ljudi i svakodnevici, a ne prema nacionalnim prepucavanjima, gde marginalci kupe jeftine bodove, a mi stalno nasedamo na njih.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)