Šta SAD želi za Srbiju? Kajl Skot najavio pomoć Beogradu

Srbija je sjajno napredovala, ekonomija je stabilizovana, plate su i dalje preniske, ali počinju da rastu, međutim ostalo je još dosta posla u oblastima demokratije i ljudskih prava, rekao je danas ambasador SAD Kajl Skot.

Provokacije, upotreba sile i nepoštovanje NEPRIHVATLJIVI: Saglasni Vučić i Skot (FOTO)

Preporučujemo

Na konferenciji "Mogućnosti doprinosa Kongresa srpsko-američkog prijateljstva promovisanju demokratskih vrednosti i ljudskih prava u Srbiji''.

Skot je naveo da Izveštaj EK beleži da nema dovoljnog napretka u oblasti vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa, da ima ometanja privatnosti, slobode medije i diskriminacije, kao i nasilja nad ranjivim grupama.

- Vlade imaju ključnu ulogu u zaštiti osnovnih prava građana. Parlament mora imati prostora za otvorenu debatu. Mediji imaju obavezu da informišu i da preispitaju autoritete. Država ima posebnu odgovornost prema siromašnima, starima, žrtvama nasilja u porodici, onima sa posebnim potrebama, kao i svima ostalima koje je lako prenebregnuti. Naravno ni jedna vlast ne može učiniti sve i za sve - kazao je Skot.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

On veruje da se tradicionalno prijateljstvo i partnerstvo, koji su dominirali istorijskim odnosima dva naroda - srpskog i američkog, treba da budu i dalje takvo i kazao da je taj odnos bio prekinut devedesetih godina, kada je, navodi, nacionalistički polet koji je pratio raspad bivše Jugoslavije udaljio dve zemlje.

- Ali, iz naše perspektive nema prepreke ka vraćanju dobrih i prijateljskih odnosa naše dve zemlje kakvi su bili u periodu od jednog i po veka - istakao je američki ambasador.

Naveo je da organizacije civilnog društva nisu pretnja političkoj vlasti, već su više stub uspešne političke strategije.

- Rukovodstvo Srbije navodi evrointegracije, ekonomski rast i jaku i dinamičnu demokratiju kao svoje prioritete. Upravo to i SAD želi za Srbiju. Naša pomoć je podrška Srbiji da se na evropskom putu kreće brže - kazao je Skot.

Suzana Paunović, direktor Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava, podsetila je da je Srbija jedna od zemalja koja je najveći broj konvencija UN u oblasti ljudskih prava ratifikovala među prvima i naglasila da to govori da su Srbija i njeni građani posvećeni pitanjima i oblastima ljudskih prava u dužem istorijskom periodu.

Foto: Promo

Dodala je da je Srbija za pet godina odgovorila na preko 300 specijalnih procedura UN, koje su bile molbe specijalnih izvestilaca iz oblasti ljudskih prava za dostavljanje različitih informacija.

- Ne postoji procedura i zahtev izvestioca u oblasti ljudskih prava na koji ova država nije odgovorila. To govori o tome koliko smo otvoreni u ovom procesu -kazala je Paunović.

Ona se posebno osvrnula na dinamične aktivnosti Vlade Srbije, odnosno na prava i položaj pripadnika nacionalnih manjina i kazala da je u zakonodavnom okviru zemlja koja može da bude primer dobre prakse u tom pitanju, kako zemljama u okruženju, tako i mnogim drugim zemljama.

- Iz budžeta Srbije za rad Nacionalnih saveta nacionalnih manjina na godišnjem nivou se izdvaja preko 2,5 miliona evra upravo u želji da se omogući i obezbedi da svaki pripadnik nacionalne manjine u ovoj zemlji može da ostvari svoje pravo - kazala je Paunović.

(Telegraf.rs / Tanjug)