Haški tribunal osudio Šešelja na 10 godina za progon Hrvata u Vojvodini

U Mehanizmu za međunarodne krivične sudove u Hagu počelo je izricanje drugostepene presude lideru radikala Vojislavu Šešelju, koji je prvostepenom presudom oslobodjen od svih optužbi haškog tužilaštva.

Šta nam je Šešelj rekao pred sutrašnju presudu Haškog tribunala

Preporučujemo

Siže odluke saopštava predsednik žalbenog veća sudija Teodor Meron, čiji su članovi Li G. Madog, Florens Rajt Eri, Ben Emerson i Iv Nelson de Seres Batista Ros.

Ovo veće može da prvostepenu presudu da potvdi, da je preinači u osuđujuću ili da naloži novo suđenje.

Šešelj ne prisustvuje objavi presude, kao što je ranije i najavio.

Sudija Meron rekao je da Žalbeno veće odbija žalbu tužilaštva za kršenje zakona i običaja rata. To veće je zaključilo da Raspravno veće prilikom donošenja prvostepene presude ignorisalo da je postojalo sistematsko i rasprostranjen napad na nesrpsko stanovništvo u Hrvatskoj i BiH.

Žalbeno veće smatra da na prvi pogled postoje zločini koji su počinile udružene srpske snage sa ciljem da se trajno ukloni muslimanko, hrvatsko i nesrpsko stanovništvo. Međutim, optužba nije dokazala da je Pretresno veće pogrešilo kada je zakljućilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat u kojom je Šešelj učestvovao.

Za krivična dela po osnovu govora Šešelja, Žalbeno veće smatra da optužba nije dokazala da je po pitanju njegovog govora u Vukovaru Pretresno veće pogrešilo. Što se tiče govora u Malom zvorniku i Skupštini, to veće smatra da mogu da izazovu strah i huškače su prirode. Njegove izjave su mogle da navode lica da počinu zločine na nesrpske civile. Međutim, Žalbeno veće ima u vidu vreme koje je proteklo i posredne dokaze, te je Pretresno veće razumno postupilo da su dokazi nedovoljni.

Žalbeno veće smatra da je Šešelj krivično odgovpran po osnovu govora 1992. u Hrtkovcima za podsticanje deportacije, progona i drugih nehumanih dela, kao zločina protiv čovečnosti, kao i za činjenje progona.

Sudsko veće Haškog tribunala je 31. marta 2016. godine oslobodilo Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja ga je teretila za udruženi zločinački poduhvat, zločine protiv čovečnosti, ubistva, kršenja običaja rata, govor mržnje, deportaciju i druge zločine protiv Hrvata i muslimana u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.

(Telegraf.rs / Srna / Tanjug)