Uticaj krize političkog establišmenta u Evropi na afinitete birača

Svedoci smo trenda ubrzanog rasta popularnosti različitih novoformiranih pokreta i netradicionalnih stranaka u evropskim državama.

Izborni ciklusi u Evropi, a posebno u zemljama centralne Evrope, poput Češke Republike, u kojoj su nedavno održani parlamentarni izbori, nedvosmisleno pokazuju da su pozicije tradicionalnih stranaka na starom kontinentu uzdrmane. Na pomenutim izborima u Češkoj, održanim oktobra 2017. godine, pokreti i netradicionalne stranke osvojili su preko 50 procenata glasova. Treba imati u vidu da Češka Republika nije opterećena migrantskom krizom i da je prema ekonomskim pokazateljima među najuspešnijim zemljama Evrope.

Foto: Milena Đorđević

Češka beleži najmanju stopu nezaposlenosti, ima jednu od najviših projektovanih stopa rasta, dok je češka kruna valuta koja je među svim valutama u Evropi najviše ojačala u odnosu na evro u poslednjih godinu dana. Sa druge strane, socijaldemokrate kao glavni stožer prethodne vladajuće koalicije, doživeli su težak poraz na nedavno održanim izborima, ostvarivši gotovo tri puta lošiji rezultat u odnosu na izbore 2013. godine. Za razliku od tadašnjeg prvog mesta, sada su po broju glasova sa svojom listom zauzeli tek šesto mesto. Tri od četiri prvoplasirane izborne liste čine dva pokreta i jedna netradicionalna stranka, što je rezultiralo pojavljivanjem više od 100 novih lica u donjem domu češkog parlamenta, koji broji ukupno 200 poslaničkih mesta.

Ovakav odnos snaga uzrokuje nestabilnost vlade koja, iako je formirana, još uvek nije obezbedila poverenje parlamenta, kao i dodatnu konfuziju birača pred predsedničke izbore, budući da nijedna od tradicionalnih stranaka nema svog direktnog kandidata. Konfuzija na poltičkim scenama zemalja Višegradske grupe, ali i drugih evropskih zemalja, u zavisnosti od lokalnih specifičnosti, te veće ili manje opterećenosti zajedničkim otvorenim pitanjima, u jednakoj meri je prisutna.

Foto: Milena Đorđević

Odgovor na pitanje usled čega dolazi do ovakvih promena afiniteta birača u zemljama EU treba tražiti u nekoliko faktora od ključnog uticaja. Pre svega, treba imati na umu da se preferencije birača usled boljeg ekonomskog položaja i višeg životnog standarda svakako menjaju. Gotovo jednako kao što teški uslovi života, poput ratnih dejstava i siromaštva uspešno ujedinjuju široke i raznorodne grupe nezadovoljnih i pogođenih građana, isto tako u odsustvu ozbiljnih problema koji neposredno utiču na kvalitet života pojedinca opada zainteresovanost za političke teme.

Posao odgovornih političara je da ukažu na potencijalne probleme i kada oni nisu pred vratima, uprkos smanjenoj zainteresovanosti pojedinca koja se javlja srazmerno učestalosti i intenzitetu pretnji postojećem poretku, koje se često adekvatno ne prepoznaju. U državama sa rastom životnog standarda građana događa se da na političkoj sceni afirmaciju stiču politički akteri bez odgovornosti i uporišta u tradiciji političke misli i delovanja, bez ikakvog pedigrea, ideologije i programa. Na taj način netradicionalne stranke i pokreti koriste plodno tle za populizam i profitiraju zloupotrebljavajući odsustvo adekvatne platforme za delovanje u pravcu rešavanja ozbiljnih problema sa kojima se EU suočava, među kojima je svakako i migrantska kriza.

Foto: Milena Đorđević

Sa jedne strane, imamo uspešne unutrašnje politike bez sagledavnja globalnih opasnosti i bez rešenja za spoljne izazove, a sa druge strane narastajuće populiste, koji ne samo da ne nude adekvatna rešenja za spoljne izazove, već ugrožavaju i unutrašnje interese svojih zemalja. U Evropi koja je krhka i bez odgovora na brojna pitanja, ovakav trend preti da nanese veliku štetu. Usled masovne kritike politike EU od strane političkih aktera koji ne nude alternativu i održiva rešenja po pitanju migracija, ali i drugih otvorenih pitanja povezanih sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, tradicionalne stranke gube korak u utakmici sa protivnicima koji lako dolaze do poena, ignorišući pravila i princip odgovornosti.

Ovome sigurno doprinosi i problem svojevrsne uljuljkanosti i unutarstranačke negativne selekcije, koja za posledicu ima umanjen broj kvalifikovanih i kvalitetnih ljudi u političkim partijama. Izolacija kao odlika nepromišljajućeg oblika delovanja, uz usko fokusiranje, izostanak filtriranja sopstvenih redova i odsustvo promptnih reakcija na novonastale događaje, stvara od tradicionalnih stranaka nepoželjna društva za nove kadrove koji bi budućim uključivanjem mogli na pravi način da pomognu u rešavanju problema pozicioniranja i krize identiteta. Na taj način politika isključuje elitu, koja potom, sedeći skrštenih ruku, kritikuje politiku.

Najzad, ovaj problem nije moguće posmatrati bez osvrta na ulogu institucija EU, koje treba da u sadejstvu sa vladama zemalja članica i tradicionalnim strankama, čiji predstavnici već zauzimaju najviše pozicije u institucijama EU, stvore novu platformu za delovanje EU sa vrhunskim političarima na čelu, a ne sa nekredibilnim i neostvarenim kadrovima, neretko odbačenim iz sopstvenih sredina, bez adekvatnog iskustva i bez bilo kakve vizije budućnosti. EU kao međunarodna organizacija sa težnjom da bude mnogo više od ekonomske zajednice, mora da pomogne svim zemljama Evrope da povrate uloge čuvara osnovnih vrednosti savremenog društva, baš kao što svaka od zemalja mora da pomogne EU tako što će joj pružiti najbolje što ima.

(Telegraf.rs/ Stefan Tomašević)