Večito pitanje - ratna odšteta: Hrvati traže Srbiji 32, a dužni su 40 milijardi evra

Dok vlada u Zagrebu ne odustaje od toga da tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića potegne pitanje ratne odštete, direktor Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" Savo Štrbac kaže da bi Srbija od Hrvatske mogla da zatraži ratnu odštetu od oko 35 do 40 milijardi evra.

Imaju 145 načina da nas ucenjuju: Da li nas je EU bacila u hrvatske šake?

Preporučujemo

Kako podsećaju Novosti, tema ratne odštete u Hrvatskoj se dosad otvarala u nekoliko navrata, ali uvek od strane krajnjih desničara koji su tvrdili da Srbija treba da plati 32 milijarde evra Hrvatskoj.

Dodaju i da je osuđeni ratni zločinac Slobodan Praljak, koji se nedavno ubio u haškoj sudnici, objavio brošuru "Procena ratnih šteta u Hrvatskoj" i izračunao da bi ratna odšteta trebalo da iznosi 40 milijardi dolara.

Foto: Tanjug/AP

U Zagrebu, međutim, nikada nije rešavana "jednačina" kolika je šteta koju su pretrpeli Srbi koji su iz Hrvatske proterani.

Po kalkulaciji koja je izvedena u Beogradu, Srbija bi od Hrvatske mogla da zatraži ratnu odštetu od oko 35 do 40 milijardi evra.

U tu sumu, dodaje list, uračunata je šteta nanesena privatnoj imovini 400.000 proteranih Srba iz Hrvatske, uključujući mehanizaciju koju su imala seoska domaćinstva, vinograde, voćnjake...

Foto: mc.rs

Samo tri milijarde evra je procenjeno da vredi 50.000 stanova Srba, a tu su i penzije koje im Hrvatska duguje, kulturno blago SPC, imovna preduzeća, dodaju "Novosti".

- Kao članice EU, Hrvatska je u poziciji da nas ucenjuje i sasvim je moguće da će reći: ili nam isplatite ovu sumu ili nećemo dati saglasnost za vaše učlanjenje u Uniju. Ali, ako takav nastup ne spreče moćnije članice EU koje imaju uticaja na Zagreb, odgovor Srbije može da glasi: "Hvala lepo i Evropo, laku noć  - upozorava Štrbac.

Foto: AP/Tanjug

Naime, podsećaju "Novosti", dok predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, koja će biti domaćin Vučiću u Zagrebu 12. i 13. februara, ne pominje da će tema njihovih razgovora biti pitanje ratne odštete, hrvatski premijer Andrej Plenković i njegovi ministri od toga ne odustaju.

Plenković je podsetio na član 7. Sporazuma o normalizaciji potpisanog 23.8. 1996. u Beogradu, u kom se govori da će u roku od šest meseci potpisati sporazum za naknadu za svu uništenu, oštećenu i nestalu imovinu.

Foto: Tanjug/EU Photo

Kako je rekao, taj sporazum nikad nije potpisan jer su razgovori bili prekinuti. Međutim, kako navode "Novosti" da bi Zagreb uopšte bio u prilici da traži ratnu odštetu, za to prvo neki sud mora da utvrdi da postoji povreda konkretne odredbe međunarodnog prava, za šta kao posledica sledi naknada štete.

Kako je Međunarodni sud pravde već odlučivao po tužbi Hrvatske protiv Srbije, i odbacio ju je, njihov cilj ostaće nedostižan, navodi list.

Arbitraža bi mogla da bude druga opcija, ali za nju mora da postoji i saglasnost Beograda, zaključuju "Novosti".

(Telegraf.rs / Tanjug)